Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    5790
    Пратите нас

    Научници упозоравају да ће у будућности доћи до појачане активности Сунца која ће за последицу имати загревање Земљине атмосфере, смањени ниво угљен-диоксида и одумирање биљака. Услед тога, доћи ће до пада нивоа кисеоника у ваздуху и одумирања живог света на Земљи. Овакав сценарио, како се предвиђа, могућ је за милијарду година.

    Истраживање које је објављено у часопису Nature Geoscience, доноси црне прогнозе о будућности Земље и њене атмосфере. Названо "Животни век земљине атмосфере богате кисеоником у будућности", предвиђа да ће доћи до велике промене на Земљи. 

    Аутори истраживања, Крис Рејнхард са Технолошког института у Џорџији и Казуми Озаки са Универзитета у Токију, упозоравају да би за милијарду година могло доћи до прегревања атмосфере, што ће резултирати одумирањем свих биљака на Земљи. 

    Нестанком биљака, животиње и људи изгубиће примарни извор кисеоника, што би на крају могло да доведе до изумирања свог живота на планети.

    Наиме, очекује се да ће Сунце појачати своју активност, што ће за последицу имати загревање Земљине атмосфере. То ће довести до распада угљен-диоксида, чија ће се ниво смањивати све док га не буде премало за биљке које га користе за фотосинтезу.

    Без биљака и фотосинтезе нема производње кисеоника, а то онда доводи и до одумирања осталих организама.

    Научници истичу да би се то могло догодити тек за милијарду година, али да ће се кад једном започне, цео процес одвити релативно брзо – у временском периоду од 10.000 година.

    Како кисеоник буде нестајао, тако ће расти ниво метана. Научници процењују да би његов ниво могао да порасте на 10 хиљада пута више него што га је данас у атмосфери.

    Научници подсећају да Земља није увек имала атмосферу какву ми данас познајемо, а која се састоји од 78 одсто азота, 21 одсто кисеоника, 0,9 одсто аргона и 0,1 одсто осталих гасова. 

    Прве две милијарде година, на Земљи није било кисеоника. Тек кад су се појавиле прве цијанобактерије, односно плаво-зелене алге, које производе кисеоник као нуспојаву фотосинтезе, атмосфера је почела да поприма данашњи изглед.

    Пре отприлике 2,4 милијарде година, наша Плава планета доживела је велику промену, односно са ширењем алги и развојем биљака, у атмосфери је скочио ниво кисеоника.

    С друге стране, недостатак кисеоника довео би и до стањивања и нестанка озонског омотача, који штити живот на Земљи.

    Тагови:
    кисеоник, Земља
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога