На рубу града у Србији пулсира „темпирана бомба“

© Fotolia / BokanЧовек у заштитном оделу у депонији
Човек у заштитном оделу у депонији - Sputnik Србија, 1920, 09.03.2021
Пратите нас
Неколико дана уназад грађане Ковина гуше дим и смрад који потичу са градске депоније. Пре неколико дана избио је пожар на депонији, који ватрогасци покушавају да угасе. Неколико метара од запаљене депоније налази се плиновод који Ковин снабдева гасом, а могућност експлозије грађанима улива додатни страх иако надлежни наводе да нема опасности.

Уместо војвођанске идиле - ватра, дим, смрад. Еколошки активиста Ђорђе Јанићијевић пре неколико дана је, преко друштвених мрежа, упозорио суграђане на еколошку бомбу.

"Овде се налази плиновод који Ковин снабдева гасом, само на неколико метара од депоније. Не знам тачно колика је опасност ако дође до додира пожара и плина, надам се да неће бити нови Бејрут у Ковину ако дође до спајања гаса и ватре", испричао је за РТС Ђорђе Јанићијевић.

Слојеви ђубрета на ковинској депонији виши су од 12 метара. Баца ко шта стигне. Сада је први пут избио дубински пожар. Од тога су стрепели они који живе најближе депонији.

"Тридесет година се боримо овде, не знам колико петиција, не знам колико молби, жалби. Само их молим да угасе, немаш с ким да причаш. Нема отварања прозора, нема ширења веша. Осушио сам месо из пушнице, не смем напоље да га окачим, то је сами смрад, дошло је да не може да се живи. Ту иде доле плиновод, то је само питање дана када ће то да експлодира, када ћемо ми сви да нестанемо", каже Зоран Стојсављевић.

Зоранова комшиница Анђа Ковачевић каже да не зна више где да се жали.

"Сви кажу - иди у општину, из општине - иди у Комуналац, из Комуналца - иди на депонију. Звала сам телефоном. Кад дође пролеће и лепо време, јесен, молим да дођу да очисте овај пролаз, нико није дошао да смо ми видели, да кажу који проблем имате. То је један ужас, ово на свету нема. Само још кашику да узму и да нам кроз прозор дају да једемо смеће са депоније, ето, толико смо доживели", прича Анђа.

Пожар је у дубини 

Из ковинског "Комуналца", у чијој је надлежности депонија, поручују да додатни проблем прави то што не знају на којој се дубини налази извор пожара, па се страхује од обрушавања смећа.

"Тренутно је тамо противпожарна цистерна, наша цистерна је тамо, имамо једну мању пумпу и долази нам један агрегат и већа пумпа, тако да ћемо до у ноћ покушати да привремено решимо, јер не можемо да осигурамо колико ће бити ефикасно гашење водом јер је из дубине. Дим излази и тамо где га не очекујемо, где нема пожара и ватре", истиче Драгослав Јеремић, директор ЈКП "Ковински комуналац".

Јеремић наводи да не постоји опасност од екплозије плиновода јер се, каже, он налази на метар и по дубине. За сада немају план који би спречио да се овакви пожари не понављају у будућности.

Неадекватно одлагање отпада 

Из Удружења грађана "Еко зона Ковин" упозоравају да до пожара не би ни дошло да се на време водило рачуна о депонији.

"Колико знам, још 2012. године је требало да буде затворена та депонија. Оно што је сигурно је да постоји одлука о плану управљања отпадом који је изашао 2018. године у Службеном гласнику и ми смо дужни да се придржавамо тога и да то смеће из Ковина иде на панчевачку депонију која је уређена, а уместо депоније овде треба да се направи трансфер станица и неопходно је да се секундарне сировине одвајају", напомиње Марина Николић из Удружења грађана "Еко зона Ковин".

План о измештању отпада у Панчево, како РТС сазнаје, још увек није реализован и не зна се када ће бити.

Поред улаза у депонију је пут за село Скореновац, лево стара пруга и пут за Смедерево, десно приватна парцела, а позади канал ДТД. Депонија више нема куд да се шири, осим у висину. Пре неколико година постављене су цеви, како би се вршило отплињавање, а од тада је висина депоније нарасла неколико метара.

Већ данима уназад на терен излазе екипе ватрогасаца које покушавају да угасе пожар. Ситуација се на кратко смири и онда се ватра опет распламса.

Бивши покрајински инспектор за заштиту животне средине Шимон Банчов објаснио је за РТС да вода само погоршава ситуацију и да дугорочно неће много помоћи.

Додаје и да за адекватно одржавање депоније, осим цеви за отплињавање, после сваког истоваривања отпада, он мора да се поспе земљом, како би се спречио доток кисеоника до ђубрета и спречила потенцијална катастрофа.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала