Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    121419
    Пратите нас

    Пре него што је постао патријарх, владика Порфирије био је познат као духовник и игуман Ковиља. Обновио је опустели манастир, претворио га у духовни центар који је нашој цркви дао чак пет епископа. Ковиљ је чувен по доброј ракији која се одувек ту пекла. Спутњик открива тајну манастирске ракије - коју је пекао и нови патријарх српски.

    Дужности игумана светоархангелске обитељи ковиљског манастира партијарх Порфирије прихватио се 1990. и са њом остао све до 2014. године. Игуман духовне матице младих коју је патријарх подигао готово из пепела, данас је његов достојни наследник, епископ мохачки и викар епископа бачког, владика Исихије.

    По предању, манастир је основао Свети Сава, па братија не крије радост што је управо ковиљски монах Порфирије наследник трона првог српског архиепископа.
    © Sputnik / Александар Милачић
    По предању, манастир је основао Свети Сава, па братија не крије радост што је управо ковиљски монах Порфирије наследник трона првог српског архиепископа.

    Чим смо ушли у манастир, послужени смо кафом, али и чувеном ковиљском ракијом. Екипа Спутњика имала је част да проба посебну, зову је "игуманска шљива". Ракија је одлежала 12 година, а пићем нас је послужио лично владика, јер у Ковиљу нема беспотребних формалности.

    Манастирска ракија изоштрава чула

    Док пажљиво пробамо ракију која моментално изоштрава сва чула, епсикоп Исихије прича нам како је провео прве дане са патријархом Порфиријем, на његовој новој дужности у Београду, али и како се упознао са својим братом у Христу.

    Због специфичног укуса и квалитета, ракија манастира Ковиљ надалеко је позната. Поизводњу у скромним условима покренуо је патријарх Порфирије. Печење је помагао и његов отац.
    © Sputnik / Александар Милачић
    Због специфичног укуса и квалитета, ракија манастира Ковиљ надалеко је позната. Поизводњу у скромним условима покренуо је патријарх Порфирије. Печење је помагао и његов отац.

    Рођен у Москви, пратећи очеву каријеру дипломате, владика Исихије живео је у Кини, Мјанмару, Судану и Вашингтону. Студирао је психологију на Универзитету Колумбија и Филозофском факултету у Београду, а онда се 1991. године поново родио - патријарх Порфирије крстио га је у Ковиљу.

    "Долазећи као гост кад је основано братство, свим срцем сам заволео духовни живот, посебно монашки, а игуман, патријарх Порфирије, био је за мене узор, учитељ који ме је руководио у духовном животу, то је врло брзо израсло у жарку жељу да постанем члан овог братства", прича нам владика Исихије.

    Манастир данас има цео комплекс за печење ракије, као и подрум за чување оне која мора да одлежи.
    © Sputnik / Александар Милачић
    Манастир данас има цео комплекс за печење ракије, као и подрум за чување оне која мора да одлежи.

    Пет епископа и патријарх – из Ковиља

    Манастир Ковиљ је српској цркви дао чак пет епископа, а сада и патријарха. Није запамћено да је једно место дало толико, пре свега интелектуалаца, нових, младих људи у Цркви који су невероватном љубављу и енергијом подигли манастир из пепела.

    "Поред садашњег патријарха Порфирија, овде су у почетку још била четворица млађих људи који су већ били монаси, пред крај студија, владика Иринеј их је поставио да обнављају монаштво. Сви су они потоњи епископи наше Цркве, то су били владика Фотије, владика Андреј и блаженопочивши владика Јероним, који је био најмлађи", прича наш саговорник, пети ковиљски епископ, док шетамо кроз манастир.

    Он додаје да је реч о промислу Божијем, али да је уз њега, увек потребно и наше садејство, а братија је итекако одговорила на поверену мисију у опустелој светињи о којој је, пре него што су дошли, бринула једна породица из Ковиља.

    "Живели смо у старом конаку, требало је оспособити сваку келију, све је било јако оскудно, није било прихода, све је морало да се обезбеди. Живели смо врло скромно, имали неколико животињица које смо гајили, једну краву коју смо сами музли, башту коју смо узгајали".

    Молитва и рад подигли су све и вратили живот у манастир. Све послове тада, старац Порфирије, како су га као игумана звали, делио је са братијом, открива нам владика Исихије:

    Због специфичне архиитектуре, црква Светих Архангела Михајла и Гаврила једна је од најлепших у Војводини , изграђена је од камена, по угледу на Раваницу.
    © Sputnik / Дејан Симић
    Због специфичне архиитектуре, црква Светих Архангела Михајла и Гаврила једна је од најлепших у Војводини , изграђена је од камена, по угледу на Раваницу.

    "Музао је и краву и козу коју смо имали, заједно смо купили јаја од кокошки, трагали за њима. Обрађивали смо башту, све смо радили заједно", присећа се уз осмех.

    Мисија лечења од болести зависности

    Манастир је од 2004, на иницијативу данашњег патријарха Порфирија, у јединственој мисији лечења од болести зависности људи који су спас потражили у вери. Тада је настала прва заједница чувене "Земље живих", а данас их је четири, у Ченеју, Вилову, Сланкаменачким виноградима и Брајковцу.

    До почетка ове године , кроз лечилишта у којима су знања савремене медицине спојена са вековним православним духовним искуством, прошло је готово 4 хиљаде штићеника.

    Када прође рехабилитација, женске и мушке заједнице могу да се друже, па је тако захваљујући лечењу у Земљи живих склопљено неколико десетина бракова.
    © Фото : Спутњику уступила епархија бачка
    Када прође рехабилитација, женске и мушке заједнице могу да се друже, па је тако захваљујући лечењу у "Земљи живих" склопљено неколико десетина бракова.

    "Програм траје 30 месеци, након тога углавном сви буду продуктивни чланови друштва. За нас је јако важно да буду и истинити верници, али не инсистирамо да постану православни хришћани, примамо све људе, атеисте и нехришћане. О млађим штићеницима све време брину искуснији, са њима су по цео дан, упућују их у правила рехабилитације. У заједници има доста мануелног рада, духовног рада, молитве, али и спорта", објашњава.

    У "Земљу живих" долазе и жене, када прођу програм рехабилитације, женске и мушке заједнице могу да се друже, па је тако захваљујући лечилишту већ склопљено неколико десетина бракова, "Земља живих" сада има и своју децу, што братију посебно радује.

    Манастирско имање простире се на чак хиљаду хектара. Монаси производе храну за своје и потребе заједнице Земља живих, чији штићеници такође раде на земљи и брину о стоци.
    © Sputnik / Дејан Симић
    Манастирско имање простире се на чак хиљаду хектара. Монаси производе храну за своје и потребе заједнице "Земља живих", чији штићеници такође раде на земљи и брину о стоци.
    Производе хлеб, свеће, мед, сир…

    Сви учесници овог програма, али и монаси, раде на манастирском имању које се простире на чак хиљаду хектара.

    Ковиљ има своју пекару, израђује иконе, производи свеће, мед, сир и надалеко чувену ракију, која даје и главни приход манастиру.

    И враћамо се на почетак приче. Владика нам открива како је почела производња чувеног жестоког пића, а и у томе је велику улогу имао патријарх Порфирије.

    "Манастир је увек производио ракију, када смо дошли затекли смо и неке залихе, а ми смо кренули са једноставним малим казаном од 60 литара. Патријарх је у свему учестововао, долазио је и његов покојни отац, заједно су са братијом пекли ракију онако на прост, сељачки начин. Служили смо ту ракију, показало се да је добра, па смо је полако усавршавали и набавили већи казан", сећа се владика мохачки.

    Патријарх Порфирије
    © REUTERS / MARKO DJURICA
    Патријарх Порфирије

    У видео прилогу погледајте како је, уз велики рад и труд, ковиљска ракија постала бренд који обезбеђује новац за функционисање манастира, његовог огромног имања, али и лечење у "Земљи живих".

    Сазнајте и зашто се верује да је манастир Ковиљ основао први српски архиепископ, како је Свети Сава донео мир на ове просторе и зашто је важно што је његов наследник на трону управо ковиљски монах Порфирије.

    Тагови:
    владика Исихије, манастир, тајна, ракија, патријарх Порфирије, Ковиљ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога