Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1681
    Пратите нас

    Тријумф за жртве трговине људима, модерног вида ропства, остварен је почетком марта када је Уставни суд Србије усвојио жалбу једне жене жртве и том приликом констатовао да Више јавно тужилаштво и Виши суд у Београду нису спровели правичан поступак и да су права жртве повређена. Тиме је направљен преседан и уливена нова нада у српско правосуђе.

    Уставни суд Србије усвојио је 4. марта ове године уставну жалбу жене жртве трговине људима, која је у време извршења тог дела била малолетна. Суд је том приликом донео одлуку да су жртви повређена права на забрану трговине људима и суђење у разумном року, оба зајамчена Уставом.

    Према мишљењу Уставног суда, у овом случају Више јавно тужилаштво у Београду и Виши суд у Београду нису испунили своје обавезе у процесу у односу на забрану свих облика трговине људима, тј. нису успели да спроведу делотворан и правичан поступак, који би као резултат имао доношење релевантне судске пресуде.

    Победа за жртве трговине људима

    Уставни суд је у поменутом случају констатовао да је трговина људима модеран вид ропства и да је супротна принципу хуманости, да вређа људско достојанство и фундаменталне вредности на којима почива цивилизовано демократско друштво.
    Из НВО „Астра“ која је посвећена искорењивању трговине људима, а чија је поменута жртва клијент, истичу значај ове одлуке који се огледа у томе да трговина људима не може да се сведе само на кривичноправни аспект, већ да она има и уставноправни карактер с циљем заштите жртава трговине људима.

    „Значај је вишеструк, јер је ово преседан. Битан је из два аспекта. Прво из перспективе жртава које су доживеле сличан третман у оквиру судских поступака, да могу да подносе жалбе и да сада имају конкретан пример на који могу да се позову, а такође да могу да се надају да ће њихове жалбе бити усвојене. Друга ствар је да је ово добар пример доносиоцима одлука у судовима да доследно треба да спроводе Закон, не само у складу с законским оквиром који је прописан за дело трговине људима, већ и у складу са законским оквиром који гарантује права жртвама трговине људима“, истиче менаџерка за комуникације НВО „Астра“ Христина Пискулидис.

    Суд је истакао да у поменутом случају ниједан новчани износ не може да компензује повреде људских права које је жртва претрпела, али је ипак утврдио накнаду нематеријалне штете у износу од 5.800 евра, из касе Министарства правде.

    Пропусти у процесу

    Приликом доношења одлуке, суд је имао у виду одредбе Устава и прописа Србије, међународних уговора, ставове и праксу Европског суда за људска права, као и ставове међународних надзорних тела.

    Уставни суд је утврдио да током поступка жртви није пружена ниједна мера заштите и помоћи, да вођење поступка није било прилагођено налазу судског вештака у ком је констатовано стање трауматизованости жртве, да није одговорено за захтев за добијање статуса посебно осетљивог сведока нити на захтев у односу на метод испитивања жртве као сведока, што је довело до секундарне виктимизације оштећене.

    Због свега тога, Уставни суд је констатовао да су обавезе државе према жртви трговине људима – повређене.

    Судски чекић на великом броју докумената
    © Depositphotos / Billiondigital
    Уставни суд је утврдио да су обавезе државе према жртви трговине људима – повређене

    Такође, Уставни суд је утврдио и да је током поступка повређен смисао механизма опортунитета, као и да је дошло до погрешне примене процесних правила, те је закључио да за кривично дело трговина људима поступак мора да се води темељним разматрањем свих конститутивних елемената и расположивих доказа до доношења одлуке суда.

    „Видимо да је дошло до преиначења дела трговине људима у лакше кривично дело посредовања у вршењу проституције, а то, просто, није могуће, нити је по Закону, с обзиром на то да посредовање у вршењу проституције подразумева пристанак жртве, а пошто се ради о малолетној особи тај пристанак је неважећи. Особа која је млађа од 18 година не може да донесе такву одлуку и увек је у питању принуда или присила. Олакшице које је починилац на овај начин добио извршене су на уштрб права жртве“, предочава Христина Пискулидис.

    Преквалификација – само један од проблема

    Преквалификација тежег кривичног дела трговине људима, за које је запрећена казна од три до 12 година затвора, у лакше кривично дело посредовање у вршењу проституције, за које казна износи од неколико месеци до три године робије, само је један од главних пропуста у судкој пракси у случајевима трговине људима:

    „’Астра‘ се већ 11 година бави анализом судске праксе за кривично дело трговине људима и слична кривична дела. До сада су само три жртве трговине успеле да у парничном поступку добију право на обештећење, односно накнаду, а само је у једном случају она била исплаћена. Постоји још један проблем који се тиче компензације. Ми се трудимо и заговарамо, а и наш Закон нам то дозвољава, да се имовинско-правни захтеви решавају у оквиру кривичног поступка, односно док жртва још увек има третман жртве. У већини случајева, она се упућује на парнични поступак, тј. она треба да буде та која ће да покрене тужбу, чиме уместо жртве постаје тужилац. Ако се судски поступак не реши у њену корист, а судски поступци су скупи, она је та која сноси трошкове читавог процеса. Што се тиче права на приватност, с обзиром на то да је у судским процесима везаним за кривично дело трговина људима велики број малолетних лица, у само малом броју случајева они имају могућност да добију статус посебно осетљивог сведока и на тај начин буду заштићени од директног сучељавања с починиоцем током судског процеса“, напомиње Христина Пискулидис.

    Трговина људима
    © Flickr / Ira Gelb
    Преквалификација тежег кривичног дела трговине људима у лакше један је од главних проблема

    Према подацима Центра за заштиту жртава трговине људима из 2020. године, у Србији је званично идентификовано 57 жртава трговине људима, од којих 60 одсто чине жене. Међу њима је и 24 деце, 15 девојчица и девет дечака, који су уједно и жртве сексуалне експлоатације и принуда на прошњу и вршење кривичних дела. Скоро све жртве су српског порекла.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    жртве, правосуђе, Србија, трговина људима
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога