Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    24323
    Пратите нас

    Највеће стратиште српског народа у 20. веку, концентрациони логор Јасеновац, добија свој виртуелни музеј. Реч је о порталу на коме је синтетизована историјска грађа о стравичним злочинима, али и апликацији која доноси исповести жртава на до сада на овим просторима невиђен начин. Музеј ће бити представљен изложбом у галерији "Прогрес" у Београду.

    Аутори музеја су теолог Дарко Николић и сценариста Богдан Шпањевић, који се успешно бави дигиталним представљањем музејских експоната у свету.

    Портал је једна врста хрестоматије, читанке о Јасеновцу у којој смо покушали да саберемо релевантну историјску грађу и да је систематизујемо. Што се тиче апликације, иновација је приступ у коме ангажујемо гледаоца путем звука, специјалног звучног дизајна. Када се каже виртуелно, мисли се на стварност креирану путем рачунара и софтвера, музеј је условно речено виртуелан, користимо софтвер, али слике које стварамо су звучне. Веома су пажљиво дизајниране“, објашњава Шпањевић.

    Павелићева Тијесна бојна убила је 7. Фебруара 1942. у Дракулићу, Мотикама и руднику Раковац код Бањалуке 2300 људи, међу њима је било 538 децембар Стара Градишка 1942. године
    © Фото : Спутњику уступио Музеј жртава геноцида
    Павелићева Тијесна бојна убила је 7. Фебруара 1942. у Дракулићу, Мотикама и руднику Раковац код Бањалуке 2300 људи, међу њима је било 538 децембар Стара Градишка 1942. године

    Јасеновац – Земља живих

    Музеј „Јасеновац логор смрти – земља живих“ даје слику о томе шта се заправо у Јасеновцу догодило, због чега, односно, шта је претходило убијању на најсвирепији начин, али и шта се десило по престанку рата. Објашњава какав је био однос власти према стравичном злочину, какав је данас и какав би требало да буде.

    Међутим, главна вредност пројекта је нови поглед на смрт у стравичном систему логора, перспектива за коју, као теолог Николић сматра да је једина могућа - новозаветна, јер је она и темељ наше културе.

    Прича о Јасеновцу подељена је у десет великих поглавља, првих девет алудира на кругове пакла, а због последњег су се аутори и упустили у овај сложени подухват.

    „У последњем поглављу, које смо назвали „Земља живих“, заправо свему дајемо јеванђељски тон, то што се догодило посматрамо из есхатолошке перспективе Царства Божијег, када све почиње да добија другу димензију. Ти догађаји одједном се доживаљавају у потпуно новом светлу, у светлу васкршње радости. Осећа се да све то, колико год да је било страшно, почиње да има потпуно нови смисао за свакога од нас“, каже Николић.

    Сведочанства жртава

    Да би се то постигло, пред посетиоцима музеја су сведочанства жртава представљена на до сада код нас невиђен начин. Шпањевић каже да је користио низ искустава оваквих пројеката који су реализовани по свету. Суштина је у томе да посетоци оно што музеј представи доживе на што личнији начин.

    „Покушали смо да повежемо наше, са животима људи који су нестали у Јасеновцу, да пронађемо те везе и осетимо њих као људе, као личности, као непоновљиве феномене на Земљи, као што је то свако од нас. То је управо супротно перцепцији тих људи као бројева, као сумарних статистика којима калкулишемо у тој математици злочина, да ли их је било оволико или онолико. Заправо, када доживите једног човека као непоновљиви свемир који се родио на земљи, осетите њега, његов живот, његова осећања - он за вас постаје брат или сестра, он постаје неко заиста ваш“, каже овај сценариста.

    Милка Милашиновић из Шешковаца код Лакташа - убијена 27. цептембра 1943. у логору Стара Градишка.
    © Фото : Спутњику уступио Музеј жртава геноцида
    Милка Милашиновић из Шешковаца код Лакташа - убијена 27. цептембра 1943. у логору Стара Градишка.

    Историјски материјал пажљиво је распоређен у више целина, па тако посетиоци сајта по први пут на једном месту могу да виде и топографију логора смрти и на тај начин осете размере устачког злочина.

    Топографија злочина

    „Јако је важно да се упознамо са географијом и топографијом овог ужаса, са сваким местом страдања, али с друге стране, она није само то, то је географија светости. То је земља живих, то је за нас Света Земља. Када се упознате са њом, упознате простор светости у коме би човек могао да осети потпуно нову димензију живота, потпуно нови дух који је у стању да човека мења“, каже Николић.

    Виртуелни музеј Јасеновца биће представљем и интерактивном изложбом која ће бити отворена у среду 21. априла у 19 часова у галерији „Прогрес“ у Београду.

    Часне сестре са усташама, Стара Градишка 1942. године.
    © Фото : Спутњику уступио Музеј жртава геноцида
    Часне сестре са усташама, Стара Градишка 1942. године.
    "Гвоздена књига" стигла из Јасеновца

    Посетиоци ће имати прилику да додирну једину скулптуру коју овај пројекат има, реч је о „Гвозденој књизи", која је поред портала и апликације трећа компонента вирутелног музеја о страдању у НДХ.

    Неопходно је да са собом понесу мобилни телефон, јер ће, док прегледају "Гвоздену књигу", слушати сведочанства логораша. Експонат је специјално за ову прилику допремљен из Јасеновца.

    „Не желимо да откривамо друге детаље, посетиоци ће се осетити гануто, али ће осетити и љубав према животу. Јасеновац нас учи животу, да га волимо, да љубимо једни друге, грлимо једни друге, не упућује нас да будемо загледани у смрт и мржњу. То су лекције које ми покушавамо да научимо из ужаса Јасеновца“, каже Шпањевић.

    „Ми смо се заправо бавили житијем светих. Сви јасеновачки мученици су проглашени светим, ми смо се бавили управо том темом“, додаје Николић.

    Парк логора Стара Градишка 1942. године.
    © Фото : Спутњику уступио Музеј жртава Геноцида
    Парк логора Стара Градишка 1942. године.

    Виртуелни музеј Јасеновца има подршку Министарства културе и информисања, Музеја жртава геноцида и Епархије пакрачко – славонске, односно владике Јованa Ћулибрка који је ауторима као стручњак за питање геноцида дао оквир у коме ће прича бити испричана.

    Тагови:
    Богдан Шпањевић, Дарко Николић, Срби, НДХ, усташе, усташе, виртуелно, музеј, Јасеновац
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога