Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 28
    Пратите нас

    Сваком трећем запосленом у Србији је било угрожено ментално здравље током пандемије, а последице вируса корона су највише оставиле трага на психи жена и запослених између 35 и 50 година, који су најтеже поднели све негативне последице које је проузроковала пандемија.

    То су показали резултати истраживања које је започео Савез самосталних синдиката Србије како би указао на негативне ефекте вируса корона на психичко здравље запослених.

    Како је саопштено, пандемија је допринела и додатном стресу на раду, који пријављује чак 63 одсто запослених, као и код сваког трећег на којег су негативно утицале промене у начину рада и радној атмосфери.

    Истраживање је урађено на узорку од 610 испитаника из готово свих већих места и градова Србије, а узорак је укључивао испитанике оба пола из јавног и приватног сектора, с тим што је већина испитаника из јавног сектора.

    С обзиром на податак да је у узорку 30 одсто било позитивно на вирус корона, скоро половина испитаника је указала на стрес изазван страхом да се зараза може донети својим укућанима, док је страх за властиту сигурност и недостатак заштитне опреме пријавио незнатан број испитаника.

    Савез наводи да су резултати, очекивано, показали да у ситуацији овакве пандемије долази до нарушавања психичког и физичког здравља.

    Од физичких и психичких тегоба, у последњих годину дана главобољу је имало 51 одсто испитаника, несаницу 48 одсто, губитак тежине 10 одсто, осећај изолованости од других 53, немиран сан 47, нападе анксиозности 25, усамљеност 35, тугу 43, депресију 30, осећање мање вредности 23, стални осећај нервозе и напетости 48 и осећање кривице 20 одсто, пише Блиц.

    Када је у питању квалитет живота, више од половине испитаника, међу којима су већином жене, изјављује да су незадовољни, док је већина испитаника задовољна односима са укућанима за време пандемије.

    Сваки други је задовољан својим тренутним функционисањем на послу, док већина њих сматра да су међуљудски односи и радна атмосфера били бољи пре почетка пандемије.

    Велика већина испитаника одлазила је свакодневно на посао, а од оних који су радили од куће (10 одсто), највећи број сматра да их то уопште није пореметило у раду, нити у животу, док је више од половине негирало да има страх од отказа.

    Када су у питању приходи, код њих 80 одсто плата је остала на истом нивоу.

    Нешто мање од половине испитаника (44 одсто) верује да може да рачуна на помоћ синдиката у пружању помоћи везаних за потешкоће са менталним здрављем, а већина њих истиче да је синдикат већ предузео одређене активности у циљу побољшања здравља.

    За разлику од синдиката, сваки други (51 одсто) указује да послодавци нису предузели никакве кораке у пружању подршке радницима који имају проблеме са психичким здрављем.

    Такође, 60 одсто наводи да послодавци нису спровели конкретне процене ризика стреса на радном месту који се тичу психичког здравља, док 43 одсто сматра да је послодавац на адекватан начин пружио подршку и управљао променама на радном месту за време пандемије.

    Полазне претпоставке везане за финансијску несигурност, смањење плата и броја запослених, страх од губитка посла и гашење радних места, за које се очекивало да ће бити главни узрочници негативног утицаја на психичко здравље, показали су се мање битним у односу на стрес изазван измењеним условима рада, страхом од заразе, неизвесношћу и социјалне изолације.

    За Синдикат, како наводе, резултати добијени истраживањем представљају добру почетну основу за отварање социјалног дијалога.

    Најављују да ће наставити са истраживањем, а следећи корак су запослени у реалном сектору, у којем се очекују знатне разлике у односу на истраживање спроведено у јавном сектору.

    Прочитајте и:

    Тагови:
    вирус корона, радници, синдикати, психологија, пандемија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога