Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1061
    Пратите нас

    У Србији годишње нестане од 1.300 до 1.500 деце, а скоро сва буду пронађена. Најчешћи узрок нестанка је бег од куће или из дома. Криминалне отмице су реткост. Наша земља нема државни регистар нестале деце, али има Регистар несталих лица, који није јаван. Још увек нема ни „Амбер алерта“, који би помогао у налажењу деце.

    Међународни дан нестале деце обележава се данас, 25. маја. Током прошле године, у Србији је нестало мање малолетника него иначе, њих 1.147, од којих је пронађено 1.103. Само 2019. године пријављено је 1.400 нестанака. Иако најновији подаци охрабрују, број нестанака је и даље висок.

    Нестанци деце у Србији

    Према сазнањима Фондације „Тијана Јурић“, деца најчешће беже од куће, из хранитељских породица, и из домова. Разлози за то су различити, од трагичних, попут злостављања, до баналних, као што је страх због лоше оцене у школи.

    „Углавном се 99 одсто деце пронађе. То је генерална статистика, али увек има и онај број деце која се још воде као нестала. Фондација ’Тијана Јурић‘ и ја се залажемо да држава оформи регистар несталих одраслих лица, а посебно нестале деце. Готово све земље у Европи и региону имају такве регистре. Једино Србија из неког разлога нема“, предочава оснивач Фондације „Тијана Јурић“ Игор Јурић за Спутњик.

    Насиље у породици
    © Flickr / Ren Rebadomia
    Разлози за бег од куће су различити – од трагичних, попут злостављања, до баналних, као што је страх због лоше оцене у школи

    Из НВО „Астра“, која је посвећена искорењивању трговине људима и која већ девет година управља европским бројем за несталу децу на тлу Србије, сагласни су да треба основати државни регистар нестале деце, који би давао увид у развој и статус истраге.

    „У јавност стижу свакакви подаци. Од тога да је било пет до 10 случајева, до тога да имамо 1.500 нестале деце на државном нивоу, што је огромна и застрашујућа цифра, али највероватније није у потпуности тачна. С обзиром на то да се ’Астра‘ бави проблемом трговине људима, ми знамо да међу тргованом децом постоје она која су са улице или нестала, али ни ту нема званичне статистике нити одвајања жртава по том основу“, напомиње менаџерка за комуникације НВО „Астра“ Христина Пискулидис.

    Како из „Астре“ кажу, деца нестају и због изостанка пратње и родитељских, али и криминалних отмица. Добра вест је да прошле године није било криминалних отмица ни нестанака повезаних с кривичним делима, као и да се криминалне отмице у Србији иначе дешавају веома ретко. Током 2019. године догодиле су се три.

    Током протекле године, „Астра“ је примила 382 позива, на основу којих је регистровано осам случајева нестале деце – шест девојчица и два дечака. Њих петоро је пронађено, а за осталима се и даље трага.

    Од оснивања европског броја за несталу децу у Србији 2012. године до краја 2020, „Астра“ је примила 3.350 позива. Пријављен је нестанак 120 деце, од које је 71 девојчица, а 49 дечака.

    Шта ако дете нестане

    Пријављивање нестанка детета у Србији је изводљиво на три начина: обраћањем МУП-у, позивањем Регистра несталих лица Фондације „Тијана Јурић“ на број 0800/200-880 и позивањем „Астриног“ европског броја за несталу децу 116-000. Сви позиви су бесплатни.

    „Оног тренутка када нам се родитељи, стараоци или лица повезана са случајем јаве, препоручујемо да се што пре обавести локална полицијска станица, јер је неопходно да МУП спроводи истрагу. С друге стране, треба обавестити сличне службе које у том случају могу да помогну, као што је Горска служба спасавања. Потом треба урадити оно што би ’Амебер алерт‘ радио, али га ми још увек немамо, а то је да обавестимо пријатеље, родбину, комшије, све особе које су на неки начин биле у контакту с дететом или га могу препознати или знају где се оно креће. Успешност проналажења детета је обрнуто сразмерна протеку времена. Зато треба брзо реаговати, а не чекати“, истиче Христина Пискулидис.

    Јурић напомиње да децу и родитеље треба едуковати о опасностима које вребају малолетнике онда када оду из куће и апелује на државу да поново размотри увођење „Амбер алерта“, система за брзо узбуњивање јавности о нестанку детета, који повећава шансе његовог благовременог проналажења:

    „Држава био заиста требало да размотри систем ’Амбер алерт‘, који је изузетно ефикасан у обавештавању јавности у случајевима нестанака деце. Држава још увек није дала одговор, иако су 2019. године оформљене радне групе које су се састале неколико пута. Резултате још не знамо. Молим државу ра размотри ову нашу иницијативу, јер је ово ствар, говорим из нашег, породичног искуства, која је могла помоћи да једно дете данас буде међу нама“.

    Дете са заставом САД
    © REUTERS / Carlo Allegri
    Статистика САД-а с почетка 2021. године показује да је 1.064 деце спасено захваљујући „Амбер алерту“, који у тој држави функционише већ 25 година

    Статистика Сједињених Америчких Држава с почетка 2021. године показује да је 1.064 деце спасено захваљујући „Амбер алерту“, који у тој држави функционише већ 25 година.

    Из „Астре“ додају да би држава требало да финансијски помогне лиценцираним СОС линијама и да треба унапредити међусекторску сарадњу, уз коришћење знања и ресурса НВО сектора.

    Нестанци деце у Европи

    Процењује се да у Европи нестане 200.000 деце годишње, од које око 80 одсто буде пронађено. У 2020. години, европске линије за несталу децу забележиле су 42.662 позива у вези са 8.857 случајева нестале деце, којих је за 17 одсто више него прошле године.

    Велики део позива односио се на децу побеглу од куће, чак 53 одсто. Потом следе родитељске отмице, а само 3,6 одсто позива се односило на децу несталу у миграцијама.

    Недостају званичне статистике о несталој деци. Једини европски извештај са званичним подацима је застарео, датира од пре скоро 10 година. Због тога, од 2014. године, организација „Мисинг чилдрен Јуроп“ (Missing children Europe) прикупља и анализира податке СОС линија за несталу децу.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    потрага, алерт, Амбер, нестанак, деца
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога