Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 2193
    Пратите нас

    Чим се са врха Космаја спустите стрмим шумским стазама, наилазите на право средњевековно изгубљено благо – старе зидине манастира Кастаљан и упаљене свеће на месту где се некада уздизала црква.

    На прелепом месту, скривен од главних путева, Кастаљан познају углавном само мештани, који не дозвољавају да светиња оде у заборав, али и они који се с намером и знањем о овом месту упуте на њега не би ли га и сами истражили.

    Све изгледа као лавиринт старих зидина, а кроз вегетацију која је прогутала целу грађевину јасно се уочавају велики остаци зидова, врата, прозора и просторија, пише портал Калдрма

    То је једном био итекако велики и значајан комплекс за београдску историју. Не треба много маште да се дочара живост која је једном владала на овом месту, у последњем срећном добу Србије пред пропашћу у вишевековној окупацији.

    Манастир Кастаљан на Космају код Младеновца
    Манастир Кастаљан на Космају код Младеновца

    Настао је крајем 13. века, највероватније за време владавине краља Драгутина. Манастир су чинили црква, велики конак, трпезарија и гробље.

    Претпоставља се да је здање обновио деспот Стефан Лазаревић, президавши цркву, конак и трпезарију. Доказ томе су остаци декорације карактеристични за моравску архитектуру.

    Иначе, деспот Стефан Лазаревић био је везан за Београд, који му се недавно одужио и спомеником, али и за планину Космај.

    Манастир је био посвећен светом Ђорђу, а остало је у старим списима забележено да је средином 16. века имао братство од чак 10 монаха.

    Тада се село у коме се налазио звало Горња Трнава или Трговчевић, а данас је то део Неменикућа.

    Манастир је током отоманске окупације најпре опустео, а потом је и разорен у 17. веку, након Велике сеобе Срба.

    Иначе, црква је била сазидана од камена, али је потом била и омалтерисана.

    Упркос томе што комплекс наизглед делује као да су од њега остале само голе зидине, стручњаци су успели да открију и фрагменте фресака, односно њихових украса, орнамената и покојег ћириличног слова.

    На простору испред цркве откривена су и три гроба монаха, али не и забелешке о њиховим именима. Испод темеља конака нађени су и старији гробови…

    Иначе, Кастаљан није засигурно био овако пусто и скривено место у средњем веку – део конака био је резервисан и за пролазнике који у манастир нису свраћали. То су били разни путници и каравани који су се пред Кастаљаном заустављали.

    Међутим, и пре српског манастира овде је постојало нешто – још су стари Римљани баш то место одабрали за војни логор, како би штитили космајске руднике.

    Када прилазите овом месту морате ипак имати на уму да улазите у светињу, односно, да то нису само пусте зидине које је прогутало биље.

    Наиме, пре две деценије је на Ђурђевдан одржана прва служба након три века. Постављен је и игуман, али за евентуалну обнову морао би да се ипак сачека завршетак комплетних археолошких истраживања.

    У неким другим земљама од остатака древних манастира и утврђења направљене су својеврсне туристичке атракције. И у Србији је то последњих година постала све чешћа пракса, мада су усамљеност и изолованост Кастаљана на Космају управо оно што му даје пуну драж и чини га правим бисером, изгубљеним у времену, шуми и протеклим вековима тишине, пише Калдрма.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    манастир, Космај
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога