Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 625
    Пратите нас

    Густи, слузави слој на површини Мраморног мора у Турској, који се назива и морска слуз, представља све већу претњу морском животу и рибарској индустрији.

    Научници тврде да су климатске промене и загађење придонели ширењу органске материје, познате и као морска слуз, која се први пут појавила 2007. године, а садржи широк спектар микроорганизама и може да процвета када канализација богата хранљивим материјама уђе у море, пише Ројтерс.

    Снимци дроном изнад Мраморног мора у близини Истанбула приказује трајекте и теретњаке како плове морем прекривеним вискозном, сивкастом супстанцом која може да уништи морски живот.

    "Проблеми Мраморног мора су резултат људског фактора. Ово је резултат кућног отпада и загађења", рекао је Ташин Цејлан који је снимио документарац о утицају морске слузи на морски живот.

    "Једино што можете да учините јесте да не бацате свој отпад у море. Мислим да природа ово не заслужује", каже он.

    Стручњаци су ширење морске слузи повезали са високим температурама мора које су резултат климатских промена, али и испуштања нефилтриране канализације у море.

    Министар заштите животне средине Мурат Курум рекао је да је морска слуз озбиљан проблем и да екипа од 300 чланова процењује и анализира десетине пунктова у Мраморном мору као и постројења за прочишћавање воде и изворе загађења. Рекао је да ће у петак објавити акциони план за заштиту мора.

    Хидробиолог Левент Артуз упозорио је да ће се такви еколошки проблеми и даље догађати, ако се не промени понашање људи.

    "Све док настављамо са том праксом, нема много смисла очекивати другачије резултате. И даље ћемо се сусретати са оваквим катастрофама", рекао је истакавши да се последњих година појачано испушта канализација у море.

    Мраморно море је унутрашње море између Европе и Азије. Преко Дарданела је повезано са Егејским морем, као и Босфором са Црним морем.

    Тагови:
    климатске промене, слуз, загађење, Мраморно море, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога