Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 260
    Пратите нас

    Историчари се слажу да слава у српском народу, још и више него религијског, представља важан део националног идентитета. Зато и не чуди што, поред породица, и читави градови имају своје славе. Тако, београдски празник је Спасовдан, а тог дана улицама престонице иде литија на чијем челу се већ деценијама носи један те исти барјак.

    Почетком 15. века деспот Стефан Лазаревић одлучио је да због турске најезде престоница Србије постане Београд. У част обнове и напретка, новостворена престоница је као своју славу прогласила Вазнесење Господње – Спасовдан, јер је управо то и била – град који се из пепела прошлости уздигао уништен, али непољуљан у жељи да иде даље.

    Традиција обележавања градске славе је дуга, али са огромним прекидима у складу са променљивом судбином самог Београда. Мало је познато да је 1938. године први пут ношен општински славски барјак, а да се тај исти барјак у Спасовданској литији носи и данас.

    На барјаку од црвеног броката, са једне стране је икона Вазнесења Господњег и словима од златних нити пише: „Општина града Београда 1938”. На другој страни је икона Свете Петке, испод које пише: „Ко крсно име слави, оном и помаже“, а барјак је поклон једног од најзаслужнијих градоначелника Београда – Владе Илића.

    Света Петка је крсно име Илићеве породице и јесењи вашар у Власотинцу, 27. октобра. Током Илићевог живота био је то дан када је код њега у дом, на славу, долазио и сам патријарх. Поклонивши барјак коме је са једне стране Вазнесење – слава Београда, а са друге Света Петка – слава Власотинца, Илић је симболично желео да повеже родну варош са градом коме је највише оставио, преноси Историјски забавник.

    Иначе, прослава Спасовдана у Београду 1938. текла је по устаљеној процедури. На Новом гробљу градоначелник је положио цвеће на Спомен-костурницу и одржан је помен за преко 4.000 погинулих бранилаца Београда у Првом светском рату.

    После је у Вазнесењској цркви одржана свечана литургија, а затим је поворка са крстом и барјацима кренула према Теразијама, док су са балкона и прозора Београђани бацали жито и бомбоне како би, по старом српском веровању, година била родна.

    У мноштву народа било је ђака, војника, свештеника, певачких друштава, црквених хорова, војне музике… По завршетку литије у згради општине патријарх Гаврило Дожић са Владом Илићем обавио је резање славског колача.

    Један од организатора свечаности био чувени песник Сима Пандуровић, који је обављао функцију шефа Културног одсека Општине Београд.

    У годинама које су уследиле градска слава је прослављана и одлагана, поносно наглашавана и скривана, али никада није замрла. После Другог светског рата слава је обновљена 1993. године. Тада је за Спасовдан улицама Београда, први пут после 46 година, прошла литија… и на њеном челу поново барјак Владе Илића.

    Прочитајте и:

    Тагови:
    литија, Београд, слава, Спасовдан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога