Неизвесна будућност симбола Београда

© Sputnik / Радоје ПантовићСтудио Б
Студио Б - Sputnik Србија
Пратите насTelegram
Управо на сутрашњој седници Скупштине града, у истом здању у коме данас градски челници примају рођенданске честитке, највероватније ће бити донета одлука о моделу приватизације Студија Б, чиме ће продаја симбола Београда, медијске куће која је изнела борбу за демократске промене у Србији, ући у завршну фазу.

Легенде — Душко Радовић и Ђоко Вјештица

Из гарсоњере у згради Борбе, тачно у 13 часова, 1. априла 1970. године, Студио Б први пут је био у етру.

Од почетка замишљен као градски радио, програм се орјентисао на информације које су значајне за грађане Београда, али чак и најважнији гости, попут градоначелника, нису могли говорити у програму дуже од три минута јер је семафор у студију упозоравао да је време за музичку нумеру.

Рецепт за слушаност и иновативност на тадашњој медијској сцени касније су преузеле и остале радио-станице.

Током осамдесетих година знак препознавања Студија Б постају легендарни Душко Радовић и Ђоко Вјештица, а слушаоци јасно препознају Студио Б као симбол Београда.

Независност и притисци власти

Нова ера у историји југословенске радио-дифузије почиње 1990. године, када је тридесетак запослених оснивало Независни ТВ Студио Б. Иако су Београђани поздравили почетак рада нове телевизије, независна уређивачка политика од почетка је сметала режиму који је опструисао њен рад ометањем сигнала и гашењем предајника.

Бројна политичка збивања од деветомартовских демонстрација до студентских протеста, од НТВ СТБ створила су стуб независног медија, јединог на коме су се могла чути опозициона мишљења.

Следећа етапа у историји Студија Б почиње 1996. године, када Градска скупштина одлучује да преузме Студио Б тврдећи да поседује више од 30 одсто деоница компаније.

Упркос политичком преламању, смени власти која се одразила и на уређивачку политику и избор руководећих кадрова, Студио Б успео је да задржи статус либералније станице и кључног извора информација које су значајне грађанима главног града.

Насилно преузимање

Своју пресудну улогу Студио Б још једном је доказао током бомбардовања НАТО-а 1999. године, а колику је сметњу Студио Б представљао тадашњем режиму говори и чињеница да се власт 17. маја 2000. године одлучила да га ноћним упадом у просторије насилним путем преузме.

Од 5. октобра 2000. године до данас уређивачка политика и руководећи кадрови бирани су пропорционално освојеним гласовима у градском парламенту, али је и поред честих политичких превирања која су се преламала кроз Студио Б, улога градског јавног сервиса ипак остала доминантна.

Иако је Београд административни и културни центар у коме живи половина грађана Србије, Законом о јавном информисању предвиђено је да Студио Б мора бити приватизован.

Управо на сутрашњој седници Скупштине града, у истом здању у коме данас градски челници примају рођенданске честитке, највероватније ће бити донета одлука о моделу приватизације Студија Б, чиме ће продаја симбола Београда, медијске куће која је изнела борбу за демократске промене у Србији, ући у завршну фазу.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала