Без улепшавања и скривања, са наклоношћу и симпатијом, живот дивног губитника, Ленарда Коена представљен је у биографији „Твој сам човек“ ауторке Силви Симонс. Следећи његов стих „Нећу бити заточен као пијаница под хладним додиром чињеница“ ауторка је испричала причу о човеку који је своје стваралаштво доживљавао као нужност, а не као привилегију.

Три и по деценије после смрти Хорхеа Луиса Борхеса, једног од најзначајнијих писаца 20. века, дело генија из Аргентине и данас инспирише и утиче на светску књижевност, као што је било и за његовог живота.

Повратак музичара пред публику први је корак изласка из економске кризе запослених у музичкој индустрији, док за публику представља повратак боље прошлости.

Јубиларна, пета међународна конференција „Београдски контрапункт“, коју организује Завод за проучавање културног развитка, биће одржана 22. јуна. Овогодишња конференција посвећена је обележавању 60. годишњице Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу, а њени учесници потражиће одговор на питање „Куда даље?“

Један од оснивача легендарног бенда „Пинк Флојд“ Роџер Вотерс уз оштре речи је одбио молбу оснивача Фејсбука Марка Цукерберга да добије права на други део песме „Another Brick in the Wall“. На предлог Фејсбука да му за „огромну“ суму новца одобри право на коришћење песме у промотивном филму компаније Вотерс је одговорио: „Иди дођавола“! Нипошто!“

Из штампе је изашла књига „Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације“, српског амбасадора у Атини Душана Спасојевића, прва књига на српском језику које се бави темом данашње Грчке, темељима на којима је успостављена модерна грчка држава и створен национални идентитет савремених Грка.

Насиље је све више прихваћено, а голотиња није, иако насиље емоционално много снажније утиче на човека од голотиње. Ствари би требало размотрити у својој сложености – не црно или бело, поручује Ада Соломон, продуценткиња филма „Баксузни крес или луда порнографија” који је освојио Златног медведа на 71. Берлиналу.

Кнез Павле Карађорђевић је био прави ренесансни принц — високо образован, осећајан човек који верује у културу и цивилизацију. Као такав био је неспреман да обавља улогу регента земље изложене удару два чудовишта која су тада цепала Европу — Италије и Немачке, каже Нил Балфур, аутор биографије кнеза Павла, коју је објавио Службени гласник.

Већ данас многи људи имају проблем да испишу руком дужи текст, а писмо је постало угрожена врста. Ипак, верујем да ће текст, књига, пребродити кризу и подржати даљи развој наше цивилизације, као што је то чинила од изума писма до данас, посебно ако нашој деци кажемо оно што је Свети Августин чуо од гласова небеских: „Седи, узми ту књигу и читај!“

Како се поштени полицијски инспектор из Београда изборио са највећим изазовом у каријери и да ли је правда победила упркос опструкцијама истраге са свих страна – од мафије, преко политике, тајкуна, спонзоруша, до таблоидних медија, тема је романа „Смрт у ружичастом“ писца и филмског критичара Ђорђа Бајића.

Слике, некада у власништву Југоекспорта, које је Град Београд откупио на аукцији, изложене су у Конаку кнегиње Љубице, где посетиоци могу бесплатно да их виде.

Меморандум о сарадњи Филмског центра Србије и представника седам филмских фестивала у Србији потписан је данас у Београду. Меморандум је први корак у оснивању Асоцијације филмских фестивала Србије, чији је циљ да се унапреди биоскопска мрежа у Србији, да се децентрализује кинематографска инфраструктура и да се промовишу домаћа филмска остварења.

Свако има своју песму. Неко се волео у парку, на клупи уз „Лутку са насловне стране“, неко уз „Једина моја“, неко уз „Последња“, а моја супруга уз „Рекла је“. Свако има своју песму која му је обележила време, каже за Спутњик Бора Ђорђевић уочи приказивања филма „Рибља чорба: Песме без којих се не може“.

Изложба „Црна Гора: народ, језик, црква кроз историјска документа“ Матице српске – друштва чланова у Црној Гори, која се отвара 10. јуна у Библиотеци града Београда, црно на бело је документована потврда аутентичности осећања утиснутог у колективно памћење, поручују њени организатори.

У Конаку кнеза Милоша у Топчидеру 10. јуна ће бити отворена нова стална поставка, која приказује напоре и искушења покретача Првог и Другог српског устанка, родоначелника нововековних српских династија, Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића, као и ослобађање од вишевековне османске власти и јачање модерне српске државе у другој половини 19. века.

Као лингвиста имам само једну молбу, а то је да се политика потпуно искључи из решавања питања језика. Политичари, социолингвисти и сви они који су у служби политике, политичких партија или идеологије нека усмере своје знање ка томе да се реше стварни проблеми и поделе у друштву, уместо што се баве нормирањем језичког система за које нису позвани.

Бранко Гаврић је објединио три бенда у „пакет“, а анажман је био и позив Европи да истражи овај део света који се не крије иза „гвоздене завесе“ и који пршти од нове енергије. Овај графички дизајнер, илустратор, стрип цртач напустио нас је у години обележавања четири деценије „Пакет аранжмана“ коме је дао назив и дизајн.

Филм Игора М. Тохоља „Сведок једног времена“ који вечерас отвара шести Док’н’Ритам фестивал приказује звездане тренутке наступа Ђорђа Марјановића, а његова песма „Звиждук у осам“ одјекује фестивалом као мелодија једне епохе.

У Русији и свету 6. јуна се обележава Дан руског језика. Датум није изабран случајно – на данашњи дан је пре 222 године рођен Александар Сергејевич Пушкин.

Пре готово једног века у америчким књижарама појавила се књига поетских есеја младог Либанца који је у потрази за срећом допловио до Новог света. „Пророк“ Халила Џубрана од тог времена до данас објављен је у милионима примерака, на више десетина језика широм света, а недавно се нови превод овог дела на српски језик појавио у издању куће „Арете“.