Култура

Уочи шестог априла у Београду је атмосфера била опуштена а кафане пуне. Јесте било извесно да ће се нешто десити када су почела замрачивања, али то није спречило наше људе да се скупљају по кафанама: то је наш начин борбе против стреса.

Четири награде припале су „Земљи номада“, деликатној причи Клои Жао о заједници људи који живе у комбијима, путују по предивним пејзажима, у потрази за привременим послом како би преживели.

Изгубили смо нашег Мориконеа. Са њим се завршава цела једна ера великих аутора филмске музике који су оставили неизбрисив траг у златном периоду филмског стваралаштва на простору Србије и Југославије, каже на вест о одласку композитора Зорана Симјановића његов колега и пријатељ, композитор Владимир Марковић.

Врши се једно чудновато идеолошко насиље над српским језиком и покушава се створити језичка политика о којој ће одлучивати искључиво политичари а не и лингвисти. Такву језичку политику немате ни у једној држави у Европи осим у Србији.

У лондонском Алберт Холу, током прве вечери дводневне манифестације БАФТА, британског еквивалента америчком Оскару, представљени су победници појединих категорија, који су се, због пандемије вируса корона, током церемоније појављивали онлајн.

Удовица новосадског кантаутора Ђорђа Балашевића, Оливера, објавила је недавно на Јутјубу анимирани филм „Чађава бајка“ који је режирала.

И даље не могу да се ослободим страха и фрустрације од живота у време владавине Слободана Милошевића. Не знам да ли би неко боље од њега могао да се снађе на тој функцији у датим околностима, можда и не би, али мени је за сву патњу био крив управо он, каже у разговору за Спутњик глумац Никола Ракочевић.

У време док Италија званично укида филмску цензуру у Холивуду јача терор политичке коректности који неодољиво подсећа на хладноратовски „лов на вештице“ ког је спроводила комисија сенатора Џозефа Макартија. Парадокс или не, али Србија је филмску цензуру укинула осамдесетих година прошлог века.

У уметничкој ливници „Јеремић“ ових дана не знају за умор. Вредне руке мајстора склапају делове изливене у бронзи, још једног уметничког дела које ће красити престоницу Србије - споменика деспоту Стефану Лазаревићу.

„У овој драми не можеш да контролишеш кад ћеш се насмејати, а кад се препознати у њој“ каже глумица Слобода Мићаловић поводом представе „Пучина“.

У Народној библиотеци Србије данас је отворена изложба идејних решења за проширење депоа те установе, којим ће бити решен вишедеценијски проблем одлагања и чувања библиотечке грађе. Поред првонаграђеног пројекта, који потписују архитекте Бранислав Митровић и Ђорђе Алфировић, на изложби су представљени и остали пројекти пристигли на конкурс.

Обележавајући осамдесету годишњицу од почетка Другог светског рата у Југославији, у Галерији Дома Војске Србије „Београд” шестог априла отворена је изложба „Април ’41“.

Вршилац дужности Народне библиотеке Србије, писац Владимир Пиштало, каже да би био пресрећан када би се на Косанчићевом венцу, на месту на којем се некада налазила зграда националне библиотеке, било подигнуто ново здање библиотеке, те да му се чини да постоји све више политичке воље за то.

Разарање Народне библиотеке у нацистичком бомбардовању Београда 6. априла 1941. године био је покушај да се затре културни и национални идентитет једног народа. Намера окупатора да уништи наше културно биће, међутим, није успела, рекла је министарка културе Маја Гојковић поводом Дана сећања на страдање Народне библиотеке у Другом светском рату.

„Буђење под бомбама“ је прича о шестом априлу 1941. године, дану у којем су бомбе огласиле почетак Другог светског рата у Југославији, прича о великој победи над фашизмом која се рађала из шестоаприлских рушевина. 

Била је то највећа ломача књига у читавој Европи током Другог светског рата. Уништење Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду највећи је појединачни ратни злочин почињен над културним наслеђем у читавом периоду рата на европском тлу.

Вест да ће у Русији бити отворене допунске школе српског језика за нашу децу која живе у тој земљи наишла је на одобравање и одушевљење међу српском дијаспором у Москви.

Британски глумац Џон Чалис, познат по улози Бојсија, одговорио је на Твитеру америчкој глумици Елизабет Олсен која је у једном интервју недавно изјавила да „нема разлога да било ко посети Србију“.

Како је изгледало буђење под бомбама шестог априла 1941. године? Зашто је Народна библиотека Србије тога дана постала највећа буктиња књига на планети? Ко су хероји који су бранили небо над Београдом?

Током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију светски познати писаци ангажовали су се на два начина. Једни су следили судбину и жртвовали се солидаришући се са жртвама бомбардовања. Насупрот њима, каријеристи су подржали агресију и нешто ушићарили.