У атмосфери комете пронађени трагови живота

Пратите насTelegramOdyssey
Инструменти на сонди „Розета“ детектовали су градивне блокове живота, укључујући и аминокиселину глицин и елемент фосфор, у гасовима који окружују комету 67П/Чурјумов—Герасименко.
Ракета „Сојуз-2.1а” у Бајконуру на космодрому „Восточни” - Sputnik Србија
Рогозин: Руска наука тражи живот у свемиру

Научници су први пут директно детектовали кључну аминокиселину и богату селекцију органских молекула у „прашњавој“ атмосфери комете, што иде у прилог хипотези да су баш ови ледени објекти у једном тренутку историје наше планете на њу донели „живот“.

Иако је глицин раније детектован и у узорцима прашине с комете које је на Земљу донела мисија „Стардаст“, ово је први пут да је та материја примећена у свемиру.

Летелица „Розета“ дизајнирана је да кружи око комете 67П/Чурјумов—Герасименко у новембру 2014.

„Са свим органским једињењима, аминокиселинама и фосфором, можемо рећи да комета заиста садржи све што је потребно за настанак живота — изузев енергије“, изјавила је Кетрин Алтвег са Универзитета у Берну, у Швајцарској, главни истраживач на РОСИНА инструменту мисије „Розета“.

„Комета уопште нема енергију, па на њој не може настати живот“, рекла је Алтвегова. „Међутим, када се комета нађе на топлом месту — рецимо када упадне у океан — ови молекули се ослобађају, крећу се, међусобно реагују и можда тако настаје живот“.

Глицин, најједноставнија аминокиселина, обично се налази везан за друга једињења у чврстом облику, што значи да га је тешко детектовати у гасовима.

​Иако су научници телескопима трагали за глицином у облацима гаса у регијама свемира у којима се рађају нове звезде, тек сада је први пут опажен у свемиру. У овом случају, „Розета“ је била довољно близу комете да детектује глицин који су отпуштале честице прашине у њеној близини.

Аминокиселине су основе за изградњу протеина, чији су комплексни молекули кључни за живот на Земљи. Алтвегова је са тимом у близини комете тражила и друге аминокиселине, али је пронашла само глицин — једину аминокиселину која може да настане и без воде у течном стању. 

Фосфор је такође кључан за живот какав познајемо. Између осталог, тај елемент је кључни део ДНК и аденозин-трифосфата (АТП), молекула који чува хемијску енергију коју користе ћелије.

„Запитајте се: колико планета као што је Земља заправо постоји? На колико њих је еволуирао живот“, каже Алтвегова. 

Њено истраживање објављено је у часопису „Сајенс адвансес“ 27. маја.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала