Иако су три планете у Сунчевом систему окружене прстеновима, најпрепознатљивији је гигант Сатурн. Његови савршено концентрични кругови се састоје од четири главне групе и три блеђа сегмента. Све ово је навело научнике да дођу до низа теорија о њиховом настанку.
Најновијом студијом, коју је покренуо тим истраживача на челу са Ријукијем Хијодом са јапанског Кобе универзитета, установљено је да би прстенови могли да буду остаци мноштва небеских тела величине Плутона.
„Ово откриће указује на то да су прстенови џиновских планета природни нуспроизводи процеса формирања планета у нашем соларном систему“, саопштено је на Универзитету.
Истраживачи претпостављају да је пре око четири милијарде година већи број објеката у Кјупер појасу одлутао ка унутрашњости Сунчевог система. Док су пролазили поред Сатурна, Урана и Нептуна, небеска тела су разбијена гравитацијом планета.
Остаци су затим остали закључани у орбити, формирајући прстенове стена и леда.
„Истраживачи су такође симулирали дугорочну еволуцију заробљених фрагмената коришћењем суперкомпјутера у Националној астрономској опсерваторији у Јапану“, наводи се у саопштењу.
„Помоћу ових симулација откривено је да су се заробљена небеска тела, почетне величине од неколико километара, сударала великом брзином у више наврата и постепено разбијала у мале комадиће.“
Резултати ове студије такође дају научницима идеју о настанку других соларних система.
„То значи да гигантске планете откривене око других звезда вероватно имају прстенове који се формирају сличним процесом“, додаје се у саопштењу.
„Недавно је откривен систем прстенова око неке планете изван наше галаксије, па ће даља открића прстенова и сателита око удаљених планета унапредити наше разумевање њиховог порекла.“
