Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Шта Мађарска хоће од Србије?

© Tanjug / Szilard Koszticsak/APАлександар Вучић и Виктор Орбан у Будимпешти, 1.07.2015
Александар Вучић и Виктор Орбан у Будимпешти, 1.07.2015 - Sputnik Србија
Пратите нас
Осим што су суседи, две државе имају много тога заједничког, од економије, преко Брисела, па до Москве. Шта Србија може да научи од Мађара, а шта Мађарска од Србије?

Још има оних који нису заборавили деведесете године прошлог века и период када се у Сегедин, док је Србија била под санкцијама, ишло по прашак за веш, уље, намирнице… Од тада до данас обе државе, и Мађарска и Србија, прешле су дуг пут. Мађарска је постала чланица Европске уније и НАТО-а, а Србија кандидат за чланство у ЕУ.

Премијер Мађарске Виктор Орбан - Sputnik Србија
Да је Србија Мађарска...

Сарадња две државе имала је више падова током своје скорије историје него успеха, а права зима у односима наступила је 2008. године када је Мађарска признала Косово. Односи нису били на завидном нову ни 2012. године када је Мађарска била против да Србија добије статус кандидата за ЕУ због, како је тада тврдила, лошег положаја мађарске мањине у Србији.

Али политичка клима се променила, а односи Мађарске и Србије убрзано иду узлазном линијом. Трећа по реду заједничка седница влада Србије и Мађарске одржава се први пут у Нишу, а по речима премијера Србије Александара Вучића она је доказ да су односи две државе на највишем историјском нивоу и да се континуитетом одржавања заједничких седница две владе шаље снажна политичка поруку да су две земље опредељене за продубљивање сарадње у свим областима.

Мађарски премијер Виктор Орбан стигао је синоћ у дводневну посету Србији, а током његовог боравка према подацима Привредне коморе Србије биће организовано око 250 појединачних састанака привредника из Мађарске и Србије, на којима ће једни другима представити понуду, инвестиционе и извозне потенцијале и конкретне пројекте за сарадњу.

Да је економска сарадња две државе једна од најважнијих тема говоре и подаци Републичког завода за статистику, по коме је укупна спољнотрговинска робна размена Србије и Мађарске прошле године износила 1,1 милијарду евра, што је за око 50 милиона евра више него у 2014. године.

Само у првих осам месеци 2016. године, према подацима Министарства привреде, трговинска размена две земље повећана је за пет одсто у односу на исти прошлогодишњи период, а томе је допринело отварање мађарских трговинских представништава. Укупан робни извоз у Мађарску у 2015. износио је 320,9 милиона евра и представљао је 2,7 одсто укупног извоза Србије, показују подаци РЗС. Дакле, из ових података је јасно да је економија једна од битних ставки две државе.

Виктор Орбан и Александар Вучић - Sputnik Србија
Орбан дочекан у Нишу уз највише државне почасти

Друга нит која спаја две државе су мађарска национална мањина у Србији и српска национална мањина у Мађарској. Према попису из 2011. године, у Србији живи око 253.899 Мађара, што чини мало више од пет одсто укупног становништва Србије. Са друге стране, такође према подацима из 2011. године, у Мађарској живи 10.380 Срба концентрисаних у више мањих насеља.

Међутим, осим српске заједнице у мађарској постоји низ очуваних српских трагова историје, од цркава, гробља, крстова на раскршћима, као и бројни топоними, за које данас локално несрпско становништво и не зна шта значе. На територији Мађарске постоје и два српска манастира: Грабовац и Српски Ковин.

Балинт Пастор, председник Посланичке групе Савеза војвођанских Мађара у Скупштини Војводине и члан Председништва СВМ-а, истиче да је од изузетног значаја да односи две државе буду добри, не само због мађарске мањине који живи у Србији и српске мањине у Мађарској, већ и због свих грађана обе државе.

„Пре свега, због тога што се акценат сарадње ставља на инфраструктурне и привредне теме, које подразумевају заједничке пројекте за инфраструктуру, као што је споразум о пловидби на Тиси. То значи да ће после 60 година бити потписан нови споразум који ће омогућити свим бродовима да плове том реком, чиме ће она постати међународна река, што је од великог значаја за привредну сарадњу“, каже Пастор.

Наш саговорник напомиње да су, осим отог пројекта, врло значајни и пројекти пруга Београд—Будимпешта, Суботица—Сегедин— Баја, али и привредни форум са привредним субјектима две државе.

„Генерално, добра је порука што се први пут седница две владе одржава у Нишу, то јест на југу Србије, и то не само због економије, него и што се тиме даје један сигнал на који ја гледам као да је добра сарадња у интересу обе државе а не само њихових мањинских заједница“, истиче Пастор.

Наш саговорник подсећа да је још један од аспеката добрих односа између две државе и подршка Мађарске Србији на њеном европском путу. Он каже да Мађарска од почетка подржава Србији на путу ка ЕУ и то не само речима, већ и делом, јер се даје стручна подршка у том погледу, али, како додаје, и сарађује се и кад је реч о мигрантској кризи.

 

Посета председника Русије Владимира Путина Мађарској - Sputnik Србија
Путин и Орбан о пројектима у области енергетике

Гледано са становишта Дејана Мировића, професора међународног права, Србија би имала штошта да научи од Мађарске, а као прва ставка помиње однос који Мађарска има према Бриселу, али и према Москви.

„Историја је сведок да су Мађарска и Москва имале веома сложене односе, али мислим да Мађарска данас има боље односе са Русијом него Србија, која има дугогодишње добре односе са Москвом. То нам показује да је код Виктора Орбана, мађарског премијера, преовладао пре свега економски аргумент, јер су разумели да је ЕУ катастрофална не само за мађарску привредну, него за све земље Источне Европе, и у том смислу, али и у смислу националног суверенитета су дошли до закључка да им је боље да више сарађују са Русијом, него са Бриселом“, наводи Мировић.

Ако се већ говори о економском заокрету Мађарске према Русији, треба рећи да се ту пре свега ради о енергетици. Будимпешта и Москва имају потписан споразум о нуклеарној сарадњи, тачније о изградњи два блока нуклеарке „Пакш“, чија би енергија добијена из та два блока била коришћена у мирнодопске сврхе.

Нуклеарна електрана „Пакш“ се иначе налази на Дунаву, јужно од Будимпеште, и већ сада производи 40 одсто електричне енергије у Мађарској, а градња нових блокова, која би била финансирана руским кредитом (око 10 милијарди долара), омогућила би повећање капацитета практично за два пута.

Русија и Мађарска су енергетски уско повезане, јер 75 одсто природног гаса Мађарска увози из Русије, као и око 80 одсто нафте. Билатерална трговина у првих десет месеци 2013. године износила је око 7,2 милијарде доларе.

Подсећања ради, Брисел је често Мађарској „замрзавао“ или обуставља обећану финансијску помоћ из фондова или је условљавао политичким уступцима (у марту 2012. године ЕУ је ускратила Мађарској 495 милиона евра обећаних средстава, наводно због буџетског дефицита), иако такву меру Брисел није никада применио према некој старој чланици ЕУ, које такође имају велики буџетски дефицит, као на пример Шпанија. Орбан је тада огорчено изјавио да ЕУ „флертује са идејом наметања политичких услова“ и поручио:

„Као европска нација тражимо једнак третман. Нећемо бити другоразредни европски грађани. Наш праведни захтев је да за нас важе исти стандарди, као и за друге чланице ЕУ. Мађарска није ничија колонија.“

Оно што би Србија могла да копира од Мађарске су закони и економске мере, на шта Мировић и упућује, наводећи као пример мађарску кредитну политику и однос према ММФ-у.

Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто - Sputnik Србија
Мађарска: Трампова победа добра ствар, не учествујемо у ЕУ хистерији

„Треба нешто од тога преузети, јер се одвија у много тежим околностима, јер ипак је Мађарска и чланица ЕУ и НАТО-а, што Србија није. Мађарска се у економском смислу освестила кад је њен спољни дуг досегао готово невероватних сто милијарди и када су и почели да воде независну политику у односу на ММФ“, каже Мировић.

Иначе, што се тиче извоза, водећи извозни производи из Србије у Мађарску у 2016. години су електрична енергија и опрема за дистрибуцију струје, ђубрива, клипни мотори, шећер, маслац и мед, приколице и полуприколице, хартија и картон. Водећи увозни производи из Мађарске у Србију током 2016. године су уља од нафте и минерала, путнички аутомобили, лекови, хартија и картон, угаљ.

 

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала