Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Немачка Европа, а не европска Немачка — На нишану Лазанског (видео)

© Sputnik / Радоје ПантовићМирослав Лазански и Бранко Крга
Мирослав Лазански и Бранко Крга - Sputnik Србија
Пратите нас
Криза ЕУ је показала да јој недостају многи атрибути да би функционисала у пуном капацитету, а један од њих је и оружана сила, снаге које би биле гаранција потеза Уније.

Парламентарна скупштина НАТО-а позива Русију да повуче признање Јужне Осетије и Абхазије као самосталних и независних држава, иначе некада делова Грузије. Ова порука Москви наводи се у декларацији која ће бити усвојена на заседању Парламентарне скупштине НАТО-а у Тбилисију, главном граду Грузије.

О овој теми познати новинар и војни аналитичар Мирослав Лазански разговарао је у емисији „На нишану Лазанског“ са генералом Бранком Кргом, бившим шефом Војне обавештајне службе и бившим начелником Генералштаба, и др Александром Гајићем, вишим научним сарадником Института за европске студије.

НАТО лого - Sputnik Србија
НАТО: Русија да повуче признање Абхазије и Јужне Осетије

Према речима Крге, овај позив Москви представља део укупних напора НАТО-а да се одреди као важан међународни фактор.

„Ову поруку треба посматрати и у склопу укупних досадашњих наступа ЕУ и САД према Русији. Мислим да такав захтев није реалан и више је у функцији притиска него што они реално очекују да се тако нешто и догоди. Москва ће бити суздржана, они ће овај позив игнорисати и неће се много насекирати због тога“, каже Крга.

На питање Лазанског зашто се немачка канцеларка са самита НАТО-а вратила уверена да ЕУ треба да се окрене сама себи, Александар Гајић каже да је Меркелова увидела Трампову одлучност да се другачије постави према Алијанси.

„Иако је Трамп на самиту ублажио свој досадашњи став да је НАТО излишан, показао је да нема намеру да брани сваку чланицу НАТО-а уколико она буде угрожена. Он је тако послао поруку да чланице које не плаћају два посто БДП-а у буџету НАТО-а апсолутно не могу да очекују од САД да се у пуној мери ангажују у њихову корист. Са друге стране, видимо да је Немачка и пре избора Трампа покушавала даревитализује причу о заједничким европским оружаним снагама. Чини се да Немачка покушава да на мала врата, са Чешком, Румунијом и Холандијом, формира здружене одбрамбене снаге, што би вероватно требало да кореспондира са причом о ЕУ у више брзина“, каже Гајић.

© Sputnik / Радоје ПантовићГости Мирослава Лазанског др Александар Гајић, виши научни сарадник Института за европске студије и генерал Бранко Крга, бивши шеф Војне обавештајне службе и бивши начелник Генералштаба.
Гости Мирослава Лазанског др Александар Гајић, виши научни сарадник Института за европске студије и генерал Бранко Крга, бивши шеф Војне обавештајне службе и бивши начелник Генералштаба. - Sputnik Србија
Гости Мирослава Лазанског др Александар Гајић, виши научни сарадник Института за европске студије и генерал Бранко Крга, бивши шеф Војне обавештајне службе и бивши начелник Генералштаба.

Генерал Крга наводи да се идеја заједничке европске армије појављује онда када треба да се остваре неки други политички ефекти на релацији ЕУ—САД.

„Криза ЕУ је показала да јој недостају многи атрибути да би функционисала у пуном капацитету, а један од њих је и оружана сила, снаге које би биле гаранција потеза Уније. Међутим, нисам сигуран да ће се то лако реализовати и умногоме ће то зависити од утицаја САД. Ако председник Трамп маргинализује однос према НАТО-у, могуће да та идеја добије на убрзању, али у супротном, мало је вероватно да би се паралелно са Северноатлантском алијансом формирале оружане снаге практично на истом простору, сличног капацитета и могућности“, напомиње Крга.

Немачка визија будућности

Сличног става је Мирослав Лазански, који је подсетио да је НАТО и формиран да би „Немци били под контролом, Американци у Европи, а Руси ван Европе“. Александар Гајић, међутим, каже да иако то јесте била „чаробна формула“ Алијансе, данас су ствари битно другачије.

„Паралелизам у оквиру ЕУ највише је спречавала Велика Британија, а њеним изласком из уније Француска и Немачка су постале те које у оквиру европских институција могу да изгурају неке одлуке. Ако се погледа раст немачког војног буџета, види се јасна намера да они јачају сопствене трупе и да покушају колико год могу да, без конфронтације са САД у оквиру НАТО-а, неки паралелизам ипак направе“, категоричан је Гајић.

Лидери земаља-чланица НАТО-а испред новог седишта Алијансе у Бриселу - Sputnik Србија
Самит НАТО незадовољства

У том контексту генерал Крга је подсетио на интервју једног немачког званичника, који је српским медијима рекао да Немачка има националну стратегију за више деценија, која ће се одвијати у више фаза.

„Прва фаза јесте да се направи ЕУ по немачком моделу и мислим да је та фаза у току. Ако се погледа однос Немачке према САД, Русији, Кини, мислим да Немачка покушава да Унију устроји по свом моделу“, рекао је Крга и сложио са опаском Лазанског да би то подразумевало „немачку Европу“, а не „европску Немачку“.

Како каже, друга фаза те немачке визије би представљала покушај да се са Сједињеним Државама влада северном полулоптом, на простору садашњег ОЕБС-а, а трећа фаза била би окретање ка Евроазији.

„Они су, анализирајући кризу у ЕУ, схватили да Унија оваква каква јесте не може више успешно да функционише, и вероватно би једна од мера које желе да предузму била да ЕУ добије одређене атрибуте, чиме бисмо имали федерализацију Европе. Међутим, Француска и Холандија су на референдуму одбиле устав који би требало да постоји за једну такву нову политичко-економско-безбедносну структуру, и верујем да ни сада нису бољи услови да се нешто тако реализује“, напомиње Крга.

Лицемерје савременог света

На „нишану“ Лазанског нашао се и савет чланицама НАТО-а да појачају војну помоћ Грузији. Крга каже да се не ради толико о подршци тој земљи, колико о реаговању у односу на Русију.

Турски председник Reџeп Тајип Ердогана кроз турску националну заставу уочи уставног референдума у Истанбулу - Sputnik Србија
Немачка и НАТО воде непријатељску политику против Турске

„То је више уперено против Русије, него у корист Грузије. Мислим да се то неће реализовати, можда ће нешто симболично да се пошаље и инсталира, али то опет неће бити од неког нарочитог значаја имајући у виду изразиту диспропорцију када је реч о војним снагама Русије и Грузије“, објашњава Крга.

Коментаришући позив НАТО-а да се тој организацији прикључи Грузија, земља која нема јасне границе и има велики степен корупције, Александар Гајић каже да су релативизовани сви критеријуми за прикључење тој организацији.

„Гледа се само геополитички интерес, опортуност датог тренутка и неки шири стратешки интереси. То је један од видова лицемерја које постоји у савременом свету. Ми те двоструке и троструке критеријуме видимо на разним другим пољима, попут тога да је Саудијска Арабија у УН убачена у Комитет за заштиту женских права, а то је земља у којој је најрастрострањенија дискриминација жена. Дакле, као да се неко поиграва са здравим разумом, доводећи неке критеријуме до самог апсурда“, истиче Гајић.

Војна неутралност је природно стање

На питање Лазанског да ли улазак Црне Горе у НАТО нешто мења за Србију у стратешком смислу, Гајић каже да се шаље порука да се структуре Алијансе на Балкану заокружују, а да Србија, као и БиХ, односно Република Српска, постају све усамљеније у свом истрајавању у војној неутралности.

НАТО - Sputnik Србија
НАТО-ова „цигла у зиду” за рушење Србије

„Превазиђено је да вам војну неутралност гаранутују велике силе. Црна Гора правда улазак у НАТО жељом да сачува територијални интегритет, али на практичним примерима видимо да се територијални интегритет ипак крши и да нико не предузима ништа. На крају крајева, знамо да у случају кипарске кризе НАТО није реаговао“, напомиње Гајић.

И генерал Крга сматра да Србија треба да се задржи на позицији неутралности.

„Шест држава-чланица ЕУ нису чланице НАТО-а, попут Аустрије и Швајцарске, па им ништа не фали, као ни земљама са неповољним геополитичким положајима попут Малте, Кипра, Ирске. Верујем да је стање војне неутралности нормално стање једне земље, док је чланство у блоковима посебно стање“, каже Крга.

На опаску Лазанског да постоје расправе о томе да ли Србија треба да руским ватрогасцима из Српско-руског хуманитарног центра омогући дипломатски статус, Александар Гајић каже да то очигледно не одговара страним факторима који имају интерес у Србији.

„Јасно је да су руски ватрогасци пуно учинили када је реч о елементарним непогодама, али то некоме смета. Сам помоћник заменика америчког државног секретара Брајан Хојт Ји се приликом посете Србији некритички односио према било каквом америчком утицају, док је и најблажи руски утицај, па чак и на том елементарном, хуманитарном нивоу, покушао да дисквалификује као негативан и малиган“, каже Гајић.

Амерички пуковник у саставу КФОРА Корвин Ласк - Sputnik Србија
Амерички пуковник: Кфор би могао да функционише са Војском Косова (видео)

У контексту најаве формирања Војске Косова, Гајић каже да Србија мора да јача борбену готовост и истиче да је у том смислу круцијалан значај војне неутралности Србије и добри односи са Русијом и Кином. Сличног става је и генерал Крга, који каже да је неповољна ситуација у Србији то што је наша војска тек трећа оружана сила у земљи, након приватних обезбеђења и полиције.

Мирослав Лазански је у том смислу упозорио да би званичним формирањем Војске Косова Приштина била у могућности да добије тешко наоружање.

„Они имају билатералне војне споразуме са Турском, добиће од Анкаре половне авионе. Ако добију Ф-5 авионе, који су одлични, а које Турци полако избацују из употребе, ми можемо да се сликамо. Исто је и ако добију Ф-4 ’фантом‘, сјајан авион који је супериоран у односу на оно што ми имамо. Да ли ми размишљамо о томе?“, упитао је Лазански.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала