Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Исток диктира правила: Како ће се плаћати у будућности

© Фото : PixabayЕври
Еври - Sputnik Србија
Пратите нас
Пре ће мобилни телефони које сад користимо заменити платне картице, у овом садашњем пластичном облику, него што ће се десити да готовина потпуно нестане, каже Драгана Станић, генерална директорка Сектора за платни систем у Народној банци Србије, у емисији „Енергија Спутњика“.

„Шведска се у медијима врло често наводи као популаран пример земље која ће прве укинути готовинска плаћања. Треба рећи да се не радио о административном, законском укидању готовине, односно плаћања кешом, већ је реч одређеним истраживањима, анализама које предвиђају да ће 2023. године безготовинска плаћања у потпуности потиснути готовинско плаћање. Оно што треба знати је да је Шведска земља у којој су настале неке од најпопуларнијих апликација за комуникацију. Дакле, реч је о земљи на веома високом нивоу информационо-технолошког развоја. Већина становништва тамо користи паметне телефоне и таблете, и врло радо их користи и за плаћања. Оно што је карактеристика у Шведској је да је кеш изузетно скуп за банке, тако да су и банке вољне да стимулишу безготовинска плаћања“, објашњава Драгана Станић, указујући на то да се у овој земљи већ појављују покрети за заштиту готовине, „зато што постоје старије генерације грађана или места која нису близу великих, урбаних средина где људи желе да имају и даље кеш и инсистирају на томе да трговци примају готовинска плаћања“.

Директорка Сектора за платни систем НБС истиче да је готовина у великом броју врло значајних земаља, Немачкој, на пример, апсолутно предоминантна.

„Разлог за то су традиција, навике… Људи просто воле кеш. На глобалном нивоу, највећи генератори раста безготовинског плаћања су азијске земље, дакле земље у развоју, пре свега Кина, Индија и Индонезија. Кина, земља у којој је е-трговина као концепт, већ малтене превазиђена. Коришћење готовина се смањује, али не може се рећи да ће готовина у неком кратком периоду нестати“, сматра Станићева, док Александар Хандруев, руски економиста и банкар, бивши заменик председника Централне банке Русије, истиче да је и у Данској почео процес замене готовинског плаћања у безготовински.

Апарат који производи новац - Sputnik Србија
Руси изумeли радијатор који, док грeje, производи новац (видео)

„То је општи тренд развоја система плаћања у свету. Те процесе не би требало вештачки убрзавати или форсирати, не би требало уводити никакве забране употребе готовине како би било исплативије користити безготовински начин плаћања. Смањење трошкова трансакција и мање времена које је неопходно да би трансакција била обављена путем платне картице или употребом интернет-банкарства, то су све погодности које разумљиво привлаче клијенте. Традиционални новац биће истиснут од стране криптовалута, које ће, када се покажу као довољно ефикасне, ући у масовну употребу“, оцењује овај стручњак.

Станићева процењује да „готов новац има неке своје карактеристике које га држе и које ће га дуго задржати међу нама. То је та његова лакоћа размене између физичких лица“. „Такође, он има обележје идентитета неке земље. У одређеним земљама је врло значајан рецимо, за даривање, што има везе са самом традицијом, али исто тако, готовим новцем се најчешће врше криминалне делатности, погодан је за избегавање пореза, има одређене негативне ефекте, за разлику од безготовинског плаћања, које има читав низ позитивних макроекономских ефеката — повећава депозитну базу, смањује потенцијал за пореску евазију“.

Одговарајући на питање Јелице Путниковић за „Енергију Спутњика“ како обичан грађанин без готовине да оде на пијацу или да пазари у некој малој трговини, која нема пост терминал, Станићева каже: „Увек постоји ризик да чујете оно ’апарат тренутно није у функцији‘“.

Купци у супермаркету. - Sputnik Србија
Како нас продавци маме да трошимо новац (фото)

„Реч је о томе да кеш има неке своје предности. Безготовинска плаћања вам, међутим, омогућавају да плаћате са било које локације било када, имају те погодности да нисте везани, уштеде вам и време… Народна банка Србије је последњих година морала да предузме значајне активности како би подстакла наше тржиште на овом плану. Један од главних задатака на коме инсистира гувернерка Јоргованка Табаковић је модернизација тржишта платних услуга“.

„Први корак у том правцу је био доношење Закона о платним услугама 2014. године, на предлог НБС, где су први пут омогућена и иновативна плаћања. Као резултат тога, данас постоји 12 платних институција, конкуренција банкама, директна конкуренција у погледу распрострањености мреже и цена, постоји институција електронског новца где, када се региструјете, одмах добијате картицу коју можете да користите на иностраним сајтовима“, објашњава Станићева.

„Платне институције тренутно имају више од 1.070 регистрованих заступника на територији Србије и, практично, можете да платите било где. Тога ће бити све више“, закључује Драгана Станић.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала