Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Зашто је Америка лансирала у свемир стотине милиона бакарних игала?

CC0 / pixabay / Свемир
Свемир - Sputnik Србија
Пратите нас
Зашто је Америка покушала да створи огромни бакарни прстен око Земље који би вршио трансмисију сигнала брзином муње...
Излазак и залазак Сунца у 360 степени снимљен с МКС - Sputnik Србија
Водимо вас у свемир: Будите сведоци изласка и заласка Сунца у 3Д као да сте на МКС

Године 1963, у периоду од неколико месеци, Земља је имала једну заједничку ствар са Сатурном — прстен.

Али, са напретком комуникације на великим удаљеностима у то доба, појавили су се и одређени проблеми.

Педесетих година могли бисте да пошаљете поруку с једног краја континента на други у року од неколико минута захваљујући подводним кабловима и радарима са дејством преко хоризонта, који су одбијали радио-сигнале у јоносфери.

Ипак, неретко се дешавало да страни агенти онеспособе подводне каблове, а земаљске и соларне олује поремете радио-сигнал.

Из тог разлога, САД су одлучиле да испробају потпуно нову методу — стварање огромног бакарног прстена око Земље који ће вршити трансмисију сигнала брзином муње, без обзира на временске услове.

Пројекат је носио назив „Вестфорд“, а цео систем требало је да функционише овако: ракета би испустила стотине милиона малених бакарних игала (диполних антена) у ниску Земљину орбиту, које би уз јоносферу биле додатна потпора за одбијање сигнала.

Ова замисао показала се веома успешном, па су тако у првим данима мисије информације стизале из Калифорније на Источну обалу САД брзином која је у то време била незамислива — 20 килобајта у секунди.

Лансирање ракете Сојуз - ФГ - Sputnik Србија
Русија ствара војну мегакорпорацију — обједињују се ракете и свемир

Ипак, срећа је кратко трајала. Након четири месеца, бакарни прстен почео да је се осипа, а иглице да падају на Земљу.

Прави проблеми почели су, међутим, када су иглице почеле да се групишу у гомиле.

Када се креће брзином од осам километара у секунди око Земље, чак и најмањи предмет може да има велики утицај. Упркос томе што су иглице биле дуге 1,8 центиметара и не дебље од власи косе, у вакууму су се лепиле за сваки сличан метал, и спајале са њим без употребе топлоте.

То значи да све бакарне игле, које већ нису пале на Северни или Јужни пол, и данас представљају једну од највећих претњи за свемирске летелице.

Године 2001. објављена је студија која је показала да ће неколико десетина гомила игала остати у свемиру бар још неколико наредних деценија. 

Б92

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала