Језеро црвеног муља: Еколошка бомба Црне Горе (видео, фото)

© Небојша ПоповићБазен црвеног муља у Подгорици код Комбината алуминијума
Базен црвеног муља у Подгорици код Комбината алуминијума - Sputnik Србија
Пратите насTelegram
На деветом километру од Подгорице усред Зетске равнице деценијама обитава права „еколошка бомба“. Два базена црвеног муља која се простиру на 45 хектара испуњена са седам и по милиона тона токсичног отпада насталог као продукт производње лаких метала у Комбинату алуминијума у Подгорици, дословце су ноћна мора за житеље Зете.

У питању је право црвено језеро величине око 65 фудбалских терена димензија 70 пута 100 метара. Према истраживању из 2012. године које је урадила црногорска НВО „Грин хоум“, оно је испуњено, између осталог и са 325 хиљада кубика чврстог отпада који је због садржаја флуорида, никла, хрома, бакра, кадмијума, цинка, арсена, живе и цијанида класификован као изузетно опасан.

Базен црвеног муља који слови за „црну еколошку тачку“ Црне Горе простире се на двије локације, од којих једна има непропусно дно, док је друга без заштите, па се земљиште и подземне воде у Зети константно загађују тешким металима и канцерогеним честицама, а уједно представља и најозбиљнији извор загађења Скадарског језера.

Наравно, прва на удару су зетска села Српска и Ботун, која се налазе у непосредној близини базена, односно Комбината алуминијума Подгорица (КАП).

Мјештанин села Српска Радослав Мико Терзић у разговору за Спутњик каже да се прије свега осјећа као „човјек над којим држава већ 50 година врши класичан геноцид“.

© Небојша ПоповићБазен црвеног муља у Подгорици код Комбината алуминијума
Базен црвеног муља у Подгорици код Комбината алуминијума - Sputnik Србија
Базен црвеног муља у Подгорици код Комбината алуминијума

„Вода ми је уништена, ваздух и земља уништени“, резигнирано констатује Терзић.

Његово имање на локалитету Вељи Бријег, који је званично проглашен за најугроженији, налази се на само седамдесетак метара од базена КАП-а, али према процјени државних органа, оно није затровано, па држава деценијама одбија да му надокнади било какву штету.

Он додаје да на свом имању има четири бунара које су му преци оставили у наследство, али да су сва четири затрована.

„Имам папире за то. Центар за екотоксиколошка истраживања (ЦЕТИ) и Институт за јавно здравље су то потврдили“, прича Терзић.

Он тврди да су и параметри затрованости земљишта, како на његовом тако и на свим околним имањима у Зети, повишени од два до 150 пута, те да је забиљежено увећано присуство кадмијума, живе, гвожђа, алуминијума, пирелина, што су све материје коју су директно канцерогене по здравље човјека.

Наравно, поред воде и земљишта загађен је и ваздух, а наш саговорник сматра да је управо село Српска у том смислу најугроженије.

„Овдје су доминантни сјеверни и сјеверозападни вјетрови, а село Ботун је западно, тако да вјетар све наноси на нас. И смјер кретања подземних вода је такође сјевер—југ“, прича Терзић, док нам показује да су и смокве на његовом имању због прашине која стиже са оближњег базена офарбане у црвено.

„Једне године када је пао снијег и дунуо јак сјеверни вјетар, снијег је у читавој Зети био офарбан у црвено. То се простирало на 10 километара одавде. Дакле, јаки вјетрови ту прашину могу да разносе на километре унаоколо а не само на педесетак метара колико процјењују надлежни“, тврди Терзић.

Саговорник Спутњика додаје да је поред свега онемогућен да на свом имању држи живину и домаће животиње, додајући да је покушао да држи четири краве, али да су све константно биле болесне, те да су им испадали зуби.

© Небојша ПоповићРадослав Мико Терзић показује гране воћака обојених у црвено
Радослав Мико Терзић показује гране воћака обојених у црвено - Sputnik Србија
Радослав Мико Терзић показује гране воћака обојених у црвено

„Зубну глеђ тешки метали код преживара потпуно обрусе, као да је неко користио брусилицу. Преживари једноставно не могу да такву храну обраде како треба и нема им живота овдје. Такође, на тај начин се у организам уноси и пирелин, који касније доспијева и у млијеко и млијечне производе, што је веома опасно и за човјека који конзумира такве производе“.

Терзић додаје да многи посебно имају страховање од изливања базена црвеног муља у случају мало јачег земљотреса, а нарочито из разлога јер је Црна Гора препозната као трусно подручје.

„У Мађарској се прије десетак година излио сличан базен са 10 пута мањом тонажом од наше и потопио 44 километра у пречнику. Замислите да се овдје излије сада 10 пута већи базен. Не дај Боже, потопио би све до Вирпазара, што говори која опасност пријети за све становништво Зете које живи јужно од базена КАП-а“, упозорава он.

Иако се, како тврди, обраћао свим државним органима и институцијама у Црној Гори, док од 2011. године правду тражи и на суду, засад нема никаквог позитивног одговора од стране надлежних, па Терзић резигнирано закључује да „ако је Црна Гора заиста еколошка држава, и ако смо и ми овакви на прагу уласка у Европску унију, онда је боље да нема ни такве Европске уније“.

Иако невладине организације које у фокусу имају еколошка питања, укључујући и Центар за токсиколошка истраживања, годинама упозоравају на опасност загађења подземних вода и земљишта око КАП-а, а што би се могло одразити и на загађење самог Скадарског језера, чини се да је општи утисак јавности да власти у овом случају не предузимају адекватне мјере.

То потврђује и чињеница да је упркос зајму од 50 милиона евра, који је још прије пет година одобрила Свјетска банка да се, између осталог, ријеши проблем базена црвеног муља и депоније чврстог отпада у оквиру КАП-а, тај пројекат и даље на почетку.

© Небојша ПоповићОграда у селу Ботун којом је ограђен базен
Ограда у селу Ботун којом је ограђен базен - Sputnik Србија
Ограда у селу Ботун којом је ограђен базен

Црногорско тужилаштво је такође у међувремену почело да испитује чија је кривица што се у септембру и октобру прошле године, по ко зна који пут, подигла прашина базена црвеног муља и додатно загадила околна насеља.

Инспекција сада испитује и да ли се прије неколико дана излила жива сода у ријеку Морачу из КАП-а, док је недавно утврђено да се извјесна количина лужине улила у канал отпадних вода тог предузећа.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала