Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Дачић: Да је Путин био председник 1999, не би нас бомбардовали

© Sputnik / Радоје ПантовићИвица Дачић
Ивица Дачић - Sputnik Србија
Пратите нас
Министар спољних послова Ивица Дачић каже да Србија покушава да постане чланица Европске уније, али то не значи да треба заборавити на традиционалне односе са пријатељима као што је Русија.У интервјуу за руске „Вести“ оцењује да се Запад, да је Владимир Путин био председник 1999. године, не би усудио да бомбардује Србију.

Дачић је у у интервјуу за руске „Вести“ најавио је да ће Споразум о стварању слободне трговине између Евроазијске економске уније и Србије бити потписан на јесен. 

Ивица Дачић - Sputnik Србија
Дачић: У наредна два месеца најжешћи притисци на Србију

Данас су Москва и Београд савезници. Србија се сматра најближим кандидатом за улазак у Европску унију, а Запад уводи нове санкције Руској Федерацији. Која је вероватноћа да ће се Београд ипак придружити антируским санкцијама ако је то услов за придруживање ЕУ?

— Ове године славимо 140 година од отварања прве амбасаде Србије у царској Русији, а прошле године обележили смо 180 година од успостављања дипломатских односа. Као што видите, наше земље су везане дугом историјом, а пријатељство Русије и Србије већ је традиција. Сада су наши односи на нивоу стратешког партнерства. Зато Србија никада није увела и неће наметати санкције или било какве рестриктивне мере против Руске Федерације, упркос чињеници да је под великим притиском. Србија покушава да постане чланица Европске уније, али то не значи да треба заборавити на традиционалне односе са пријатељима као што је Русија. Морамо бранити своје националне и државне интересе, а Москва нам у томе свакако помаже. Поред тога, то нам помаже да одржимо територијални интегритет у косовском питању. Благо речено, било би веома погрешно наметати санкције након западних земаља.

Недавно је косовски лидер Хашим Тачи рекао да би споразум о нормализацији односа са Београдом могао бити потписан већ 2019. године. Истовремено, нема видљивог помака. Какве је уступке Србија спремна да учини у овом питању?

— Косово је једнострано прогласило независност, без сагласности Београда. Косово није имало право на то, јер није било предмет федерације бивше Југославије и након распада Југославије нису постојали. Из искуства ШСР-а, знате да се Совјетски Савез распао у федералне републике које су биле део њега. Косово је било део Србије, и то је остало. Неке западне земље подржале су позицију Косова, охрабриле сепаратизам албанске мањине у покушају да прогласе независност. Истовремено, Косово је место где је настала српска држава, прва српска престоница, српска патријаршија, православни српски манастири који су заштићени од стране Унеска. Вековима су Срби протеривани са тих простора, укључујући и време отоманске ере. Тренутни етнички састав покрајине Косово и Метохија резултат је дугогодишњег етничког чишћења. Прошло је 11 година од једностраног проглашења независности, Косово није успело да се постави као независна држава. Они нису постали чланови УН, ОЕБС-а, Савета Европе. Пет земаља ЕУ их не признаје.

Да ли се разматра сценарио размене територија између Београда и Приштине, о чему је много писано у медијима?

— Од самог почетка смо рекли да је немогуће решити проблем Косова без споразума између Београда и Приштине. Међутим, Приштина верује да споразум између нас подразумева само наше признање Косова. Апсолутно се не слажемо с тим и никада то нећемо учинити. Ако желе компромис, спремни смо за разговор. Један од сценарија значи оно што сте споменули (размена територија). То се још није догодило, јер је Косово наметнуло царине на робу из Србије и Босне и Херцеговине, након чега је Србија зауставила дијалог. Кажу да ће се дијалог наставити само ако Србија призна њихову независност. То се неће десити. Сада чекамо да укину царине, онда можемо наставити преговоре. Ми стално информишемо Русију о томе шта се дешава, постоје консултације наших председника. Владимир Путин и Александар Вучић састали су се 26. априла у Пекингу на форуму и разговарали о овом питању. Двадесет деветог априла председник Вучић је био у Берлину на позив Ангеле Меркел и Емануела Макрона. Пошто је дијалог сада заустављен, закључење споразума пре краја године могуће је само ако Приштина покаже да жели компромис.

Македонија је недавно променила име и ускоро би требало да се придружи НАТО-у. Сада савез планира да преузме Босну и Херцеговину. Зар не мислите да око Срба настаје прстен који их присиљава да крену ка северноатлантским интеграцијама?

— Мислим да Босна и Херцеговина никада неће постати чланица НАТО-а, јер је то немогуће без сагласности Републике Српске — Срба који тамо живе. НАТО треба да узме у обзир ставове Србије и српског народа, а ми се залажемо за војну неутралност и не улазимо у било какве савезе. Чињеница да су земље чланице НАТО-а око нас неће променити ни положај Босне и Херцеговине ни положај Срба. Желимо коректне односе са Северноатлантским савезом, посебно пошто је мисија НАТО-а на Косову, која би, у складу са Бриселским споразумом, требало да обезбеди мир. Али нећемо постати члан савеза, с обзиром на негативно претходно искуство које имамо.

Ивица Дачић - Sputnik Србија
Дачић: О чему они уопште причају

Пре 20 година почела је инвазија на Југославију земаља НАТО-а. Колико су сада свежа сећања на то?

— Ове године се сећамо 20. годишњице почетка НАТО агресије. То називамо управо агресијом, јер Савет безбедности УН није донео одлуку. Ти је био преседан. Први пут у модерној историји, војна организација је напала суверену земљу без одлуке Савета безбедности. НАТО бомбе су убиле много цивила. Бомбардовали су болнице, стамбене зграде, мостове, возове, погинуло је много деце. Ови злочини се не могу заборавити. Наш народ ово сматра злочином против Југославије — Србије и Црне Горе, упркос чињеници да је у Србији било више акција. И штета је што нико за то није одговарао за то. Рекли су да ти догађаји нису одговорност међународних судова. Последице се још увек осећају, али морамо живети с тим и сарађивати са земљама које су нас бомбардовале.

Како то утиче на односе Београда са западним партнерима?

— Ми сарађујемо са НАТО-ом, али никада нећемо заборавити шта се догодило. Посебно не смемо заборавити да је исход њихових поступака био проглашење независности Косова. То сугерише да је постојала спрега између америчке и британске администрације. Иако су друге европске земље на то реаговале погрешно, на пример Немачка и Француска. Срби су били веома срећни када је Доналд Трамп победио на изборима. Срби мрзе породицу Клинтон због бомбардовања. Када је почело бомбардовање, Клинтон, Медлин Олбрајт (бивша америчка државна секретарка) и Тони Блер (бивши премијер Велике Британије) лажно су оправдали почетак агресије злочинима српских снага и српске полиције, који нису доказани у међународним судовима, чак ни у Међународном суду у Хагу. Догађаји у Рачку били су директни узрок почетка бомбардовања. Они су лицемерно назвали ову акцију „Милосрдни анђео". Интервенција је названа „хуманитарна" због злочина почињених над Албанцима. Последице ових догађаја: 400 хиљада Срба је некада живело тамо, а сада само 100 хиљада, а после 1999. године, 300 хиљада Срба је напустило ове територије, и нико не каже да се тамо враћа. То је тада било стање међународних односа. Да су били мало другачији, можда би и резултат другачији. Захвални смо Руској Федерацији на помоћи коју је пружила, али да је Путин тада био председник, не би се усудили да нас бомбардују. Мислим да би Русија заузела другачији став.

Косово није постигло пуно светско признање. Ипак, оно је већ постало члан различитих међународних спортских организација. Да ли Београд покушава да утиче на ову ситуацију?

— Више пута смо разговарали о овој теми са међународним спортским организацијама, које, када прихватају Косово, не поштују сва правила која су записана у њиховим повељама. Статут УЕФА наводи да само државе могу постати чланице ове организације, а Косово је постало члан УЕФА, упркос чињеници да то није држава. Желимо иста правила за Косово као и за друге државе. Веома смо захвални Русији и другим земљама које нам помажу у међународним организацијама да Косово не постане њихов члан, како би се поштовала повеља међународних организација. Ми то не одобравамо. Они немају своје „државне“ симболе — химну, заставу, итд. У Европској унији, назив „Косово“ је обележен звездицом, а у спортским федерацијама он се једноставно појављује као Косово, као и Руска Федерација, Србија и било која друга држава. Ово изазива турбуленције и проблеме са земљама које нису признале Косово. То је и за нас велики проблем, јер не знамо како да се понашамо када се на спортским догађајима морамо састати са Косовом, јер их на тај начин заправо препознајемо као земљу, али то се не би требало десити.

Србија преговара о стварању зоне слободне трговине. Када ће бити потписан споразум о слободној трговини?

— Преговори о споразуму о слободној трговини су скоро готови. Споразум би требало да буде потписан на јесењем састанку премијера земаља чланица ЕАЕУ. Већ смо имали неке споразуме о слободној трговини са неким члановима ЕЕУ, тако да је све што смо морали да урадимо било да се сложимо на нивоу целе уније.

Да ли постоје планови за блиску сарадњу са организацијом — на пример, да постанете посматрач, као што је Молдавија?

— Имамо споразум о слободној трговини са Русијом око 20 година и већина робе је изузета од плаћања царине. Желимо ФТА са ЕЕУ, али наше учешће у неком другом облику није узето у обзир. То није у нашем интересу, јер смо географски мало даље од овог региона. Заинтересовани смо да развијамо тему ФТА у будућности. Замислите, иако ми не тежимо чланству, сама чињеница да желимо слободну трговину са ЕАЕУ већ је негативно запажена у Бриселу. Али у овом случају нас не занимају њихове критике. Иначе, имамо веома добре трговинске и економске односе са Русијом, прошле године је промет износио око три милијарде долара, али сматрамо да то није довољно и да га треба повећати.

Ивица Дачић - Sputnik Србија
Дачић: Комбинација притисака и припрема за изборе у ЕУ

Како Брисел и Вашингтон реагују на планове Београда да се прикључи "Турском току"? А какви су изгледи за сарадњу у Србији и Русији у енергетском сектору?

— Ми већ сарађујемо у енергетском сектору — имамо договор. „Гаспромњефт“ је, заједно са нашом државом, власник највеће српске компаније за прераду нафте. Улажу се веома велике инвестиције у модернизацију овог предузећа. Наш велики проблем је недостатак нафте и гаса. Осамдесет одсто гаса морамо да увозимо. Нисмо у могућности да га увеземо из других земаља и једина рута је из Русије преко Украјине и Мађарске. Имајући у виду тренутне проблеме у Украјини, ако се овај правац затвори, Србија ће остати без гаса. Стога је Јужни ток за нас био веома важан, а зауставили су га ЕУ и САД, упркос чињеници да у то време нису блокирали Северни ток. "Турски ток" се сада спроводи, изградња дела гасовода који ће пролазити кроз Србију треба да се заврши следеће године, али пре него што се овај посао заврши у Бугарској. Наравно, ми осећамо притисак због тога из западних земаља, али нико други нам не нуди гас. Само празне речи. Дакле, учешће у „Турском току“ је наш национални интерес. Овде говоримо о виталном питању.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала