Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Генетска истраживања: Како постати лидер – наследна особина или стимулација мозга?

© Fotolia / Tobif82Мушкарац чита новине
Мушкарац чита новине - Sputnik Србија
Пратите нас
Британски научници су утврдили да су људи са одређеном варијацијом гена предодређенији за руководеће позиције, будући да у себи имају урођене особине лидера, међутим, постоји и теза да у људском мозгу постоји зона чијом би се стимулацијом и најнесигурнија особа преобразила у лидера.

Научници са Универзитетског колеџа у Лондону су 2013. године открили део ДНК, који је одговоран за лидерске особине човека. Реч је варијацији гена ацетилхолинског рецептора ЦХРНБ3, односно рецептора за неуротрансмитере, који преносе нервни сигнал у мозак.

Једна од варијација гена ЦХРНБ3 – рс4950 најчешће је саставни део ДНК људи који заузимају рукводеће положаје. Научници су дошли до таквог закључка након што су анализирали генетске информације 4.000 добровољаца, као и њихов професионални и приватни живот.

Међутим, научници сматрају да приликом формирања лидерских особина, варијација гена рс4950 доприноси око 24 одсто, док остатак зависи од других фактора.

И најнесигурнија особа би могла постати лидер

Према мишљењу кинеских неурофизиолога, у кортексу мозга може постојати посебна зона чијом би стимулацијом и најнесигурнија особа могла постати лидер. Међутим, та зона је до сада откривена само код мишева.

Научници су током експеримента сукобили у уском пролазу два мужјака и пратили су њихову реакцију. По правилу, такве ситуације су се обично завршавале сукобом, и једна животиња би отерала другу. Међутим, ту није реч само о физичкој снази. На понашање глодара утицали су и претходне победе и порази. Мишеви су се понашали агресивније ако су имали среће током претходних експеримената, или су били прекомерно опрезни, ако су раније губили у сукобима с алфа мужјацима.

Истраживачи су претпостављали да се подаци о тим догађајима чувају у фронталном кортексу мозга. Они су заразили мишеве ретровирусом, који је стимулисао неуроне да производе протеине, због чега су нервне ћелије постале осетљиве на светлост.

Након таквих промена, мишеве су поново сукобљавали. Испоставило се да, након што би активирали неуроне у мозгу „омега“ мишева помоћу светлости, животиње би се супротставиле чак и најјачим и најопаснијим мужјацима. То је позитивно утицало на број њихових победа.

Научници су претпоставили да слична зона може постојати и у људском мозгу, чије би анализирање могло помоћи приликом окривања узрока одређених психичких оболења. Истраживачи подсећају да су особе мушког пола, које важе за мачо мушкарце, склоне менталним поремећајима.

Алфа мужјаци подложни оболењима

Међу многим популацијама животиња, здравствени проблеми су карактеристични за алфа мужјаке. Према истраживању кенијских и америчких биолога, доминантне мушке особе живе у стању константног интензивног стреса. Због тога се у њиховој крви скупља превише глукокортикоида – хормона, који стимулишу рад организма у тренуцима опасности. У мирном периоду повећана концентрација тих супстанци негативно се одражава на функционисање имуног система.

Научници су девет година пратили пет група павијана. Испоставило се да је концентрација гликокортикоида код њихових лидера била иста као и код мужјака најнижег ранга. Дакле, сви они преживљавају приближан ниво стреса, због чега положај лидера у том смислу није ништа бољи од положаја „омега“ мужјака.

Раније је утврђено да аутсајдери у заједницама примата имају слабији имунитет и да чешће имају проблеме са срцем и ендокриним системом. Међутим, када би се се подигли на хијерархијској лествици, они би оздравили, све док не би постали лидери.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала