Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Свети запис: Зашто су се Срби од давнина окупљали испод дрвећа

CC BY-SA 4.0 / Википедија/Zblagojevic / Дрво запис
Дрво запис - Sputnik Србија
Пратите нас
Традицију обожавања дрвећа на наше просторе донели су још стари Словени, преци су је поштовали, а у скоро сваком српском селу некада је постојало дрво које се називало светилиштем и било је централно место на ком су се људи окупљали.

Ово сећање на прошла времена и даље се чува у срцу Шумадије, у селу Рамаћа.

"За време владивине Турака Срби нису смели да се моле у црквама и зато су то чинили испред дрвећа. То је било свето дрво у којем је био уписан крст, па се звало још и "запис". Урезани крст је стајао на западној страни, тако да онај ко стоји испред њега може да гледа према истоку, као према олтарском простору у цркви. Некада су се ту одржавала и суђења, јер се сматрало да човек не сме да лаже поред светог дрвета", рекла је за Рину, Ивана Ћирјаковић етнолог Народног музеја у Чачку.

CC BY-SA 4.0 / Vikipedija/Zblagojevic / "Дрво запис" чува село од несреће...
Свети запис: Зашто су се Срби од давнина окупљали испод дрвећа - Sputnik Србија
"Дрво запис" чува село од несреће...

Ова стара традиција се сачувала до данас, јер се у селима и даље у дрвеће једном годишње урезује крст и залива вином. Улога овог дрвета посебно је истакнута у време обележавња сеоске славе. На том месту чита се молитва и крећу литије, а након тога организовала се гозба. За "запис" се увек бирало родно дрво, па су кроз Србију то често шљиве, крушке, али и дрво храста, преноси Б 92.

"Сматра се да ово дрво штити село, људе и стоку од временскх непогода и било какве несреће. Оно се чува са посебном пажњом и сматра се грехом уништити га или посећи. Врло често се може чути да оног ко то учини чека божија казна. До Другог светског рата ова традиција је била веома заступљена, у току комунизма је прекинута, а поново се у наша села вратила деведесетих година", изјавила је Ивана.

Испред дрвета најчешће се налазе такозвани трпезари направљени од камена и дрвета, где су сељани остављали дарове. Колико је поштовано свето дрво говори и податак да се у Источној Србији не дира чак ни отпала кора, а уколико се сруши не помера се.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала