Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Тајна гроба Бранислава Нушића: Дело масона или последња шала славног књижевника

CC BY-SA 3.0 / Википедија/Matija / Гроб Бранислава Нушића
Гроб Бранислава Нушића - Sputnik Србија
Пратите нас
О животу и делу Бранислава Нушића и данас круже многобројне легенде. Наш најпознатији комедиограф живео је буран и испуњен живот, а таква му је била и смрт. О мистериозном гробу Бранислава Нушића, чаршија прича и 82 године након његове смрти.

Свако ко је икада био у обиласку Новог гробља у Београду, највећег музеја на отвореном у нашој престоници, сигурно је приметио масивну пирамиду са тешким црним вратима и изнад њих ћириличним натписом — а управо то је гроб Бранислава Нушића.

Бранислав Нушић умро је 19. јануара 1938. године и сахрањен је у гробу који је књижевник осмислио још за живота.

И ту почиње ова необична прича…

„У вези са Нушићевим надгробним спомеником плеле су се разне приче, које до данас заправо остају на нивоу непроверених анегдота или чак непоузданих и непроверених информација које помало личе на теорије завере. У ствари, ништа о правим разлозима зашто је споменик баш такав не можемо тврдити са стопостотном сигурношћу“, рекла је за „Историјски забавник“ књижевница Неда Ковачевић, добар познавалац престоничких дешавања и жена која већ годинама ради на пописивању београдских споменика.

CC0 / Википедија / „Хумор и смех били су Нушићев вид борбе са суровим тренуцима које му живот непрестано приређивао“.
Тајна гроба Бранислава Нушића: Дело масона или последња шала славног књижевника - Sputnik Србија
„Хумор и смех били су Нушићев вид борбе са суровим тренуцима које му живот непрестано приређивао“.

Око овог места, „Куће Бранислава Нушића“, како на гробу пише, деценијама се плету митови и легенде.

Према једној, Нушић је био истакнути члан масона, тајног друштва чија је пирамида један од главних симбола. По другој, комедиограф је тражио баш овај облик да би на тај начин избегао могућност да му се неко „унереди на гробу“.

Неда Ковачевић, међутим, има мало „реалнија“ објашњења.

„Не треба заборавити да су у облику пирамиде — од комада наслаганог камења у том облику начињени и многи споменици палим ратницима након Балканских и Великог рата код нас, а да је и Нушићев син јединац један од њих. Страхиња Бан, добровољац, погинуо је  као припадник Скопског ђачког батаљона“, објашњава Неда Ковачевић.

Она истиче да су хумор и смех били у ствари Нушићев вид борбе са суровим тренуцима које му живот непрестано приређивао.

Какав је живот водио, такав је и гроб

Бранислава Нушића данас памте кроз комедиографски рад, али он је био више од тога — романописац, приповедач, писац либрета за српске опере, есејиста, неуморни национални прегалац, оснивач модерне реторике у Србији, новинар, учесник у Српско-бугарском рату 1885, дипломата, надарени фотограф аматер…

Управо ту можда се крије и део одговора о тајни његове гробнице.

„Нушић је био изузетно богата, снажна и свестрана личност и логична је тврдња ‘какав је живот водио, такав је и гроб’. Знајући Нушићев непревазиђени смисао за хумор и оригиналност духа, мислим да је он уз све то хтео и да се још једанпут нашали и оплемени смехом околину, разбијајући устаљену шему и стереотипе према животу и смрти“, закључује Неда Ковачевић.

Прочитајте још:

 

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала