Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Спрема ли се нови велики заокрет Америке: Повратак споразумима из којих је Трамп изашао

© AFP 2021 / JIM WATSONЏо Бајден и Камала Харис
Џо Бајден и Камала Харис - Sputnik Србија
Пратите нас
Повлачење САД из Транспацифичког партнерства, Унеска, Париског климатског и иранског нуклеарног споразума, само су неки од потеза којима је Доналд Трамп шокирао светску јавност и страховито продрмао међународне односе. Шта је на агенди новог америчког председника и враћа ли Бајден Америку међународним споразумима из којих је Трамп изашао?

Према речима Милана Крстића са Факултета политичких наука, Џозеф Бајден ће се у својој политици несумњиво више ослањати на мултилатерално деловање и на активан ангажман САД у међународним организацијама, него што је то чинио његов претходник.

Враћа ли Бајден Америку споразумима из којих је Трамп иступио

„Трамп није имао превелико поверење у мултилатерализам на међународном пољу, а нарочито није имао поверења у међународне организације, па се у складу са тим и повукао из бројних међународних организација и споразума. Бајден ће вероватно симболички, на самом почетку свог мандата, најавити и почети са реализацијом повратка САД у оквир Париског климатског споразума, а вероватно ће  се врло брзо вратити у Светску здравствену организацију. На тај начин ће симболички наговестити да се Америка враћа и да вероватно жели поново да предводи те мултилатералне форуме, а не да се од њих удаљава“, објашњава Крстић, који је и уредник портала „америчкиизбори.рс“.

Овај став дели и каријерни дипломата у пензији др Зоран Миливојевић, који сматра да ће се Бајден наслонити на политику претходне администрације демократа у којој је био потпредседник и где је, у два наврата, учествовао у креирању и спровођењу спољне политике и стратегије САД. У том смислу је, каже, реално очекивати повратак САД у споразум о клими и споразум о иранском нуклеарном програму.

„Најављени повратак САД на мултилатерализам је у функцији враћања на позицију пуног партнерства са западним савезницима, у првом реду са Европском унијом, које је било на неки начин нарушено специфичним спољнополитичким погледима председника Трампа. То пре свега важи за трансатлантске односе, за релацију Вашингтон-Брисел и односе Вашингтона и НАТО-а. Ипак, свет данас није исти и свакако ће Америка морати да има у виду реалполитику и то да је већ сасвим евидентно да она на глобалној сцени није нити једина нити свемогућа и да има ривале – Кину и Русију. Тај ривалитет ће определити америчку спољнополитичку стратегију у наредном периоду“, напомиње Миливојевић.

На питање, очекује ли повратак Вашингтона у Савет за људска права Уједињених нација и Унеско, Миливојевић каже да су УН и даље незамењиве као глобални механизам за очување мира, стабилности и безбедности, али и као глобални механизам за дијалог.

„Постоји тенденција која доминира у глобалним односима, а то је да се функција УН поново врати на сцену, да се ојача и да међународни поредак подразумева поредак који је успостављен Повељом УН. У том смислу верујем да покушаји да се УН елиминишу или да се ставе у функцију једног центра нису реални и да ће Американци имати у виду улогу и функцију Светске организације, која може бити простор за дијалог три светске силе – САД, Кине, Русије, за троугао који диктира садржај и темпо међународних односа“, указује Миливојевић.

Тежи повратак у поједине споразуме

Крстић верује да постоје споразуми код којих ће бити нешто теже извршити неки брз повратак, а један од њих је и нуклеарни споразум који су, за време другог мандата Барака Обаме, са Ираном постигле Немачка и пет сталних чланица СБ УН.

Тај споразум је, према његовим речима, нешто што ће за нову америчку администрацију свакако представљати неку врсту правца у коме треба деловати према Ирану, али неће бити тако лако моментално се вратити јер се ситуација променила и није све исто као пре пет година.

„С обзиром на унутрашње прилике у Америци јасно је да ће сада постојати већи притисак него приликом склапања споразума, а ту је и притисак који би долазио од стране Израела, али и арапских земаља које у региону Блиског истока на Иран гледају са неповерењем. Зато је вероватније да ће бити неопходни нови преговори како би се постигао неки редефинисани споразум са Ираном. У том случају би Америка вероватно, као неку врсту „шаргарепе“ или престанка употребе штапа, престала да употребљава санкције ка Ирану, што би могла да буде једна од, условно речено, награда или престанка казни за Иран, а Иран би заузврат морао да пружи неке веће гаранције да би се одрекао употребе нуклеарне енергије у војне сврхе“, оцењује Крстић.

Шта Бајден неће мењати?

Ипак, верује саговорник Спутњика, неки Трампови потези остаће на снази и са доласком нове америчке администрације.

„Признање Јерусалима као главног града Израела, премештање америчке амбасаде у тај град и признање анексије Голанске висоравни ствари су које је Трамп учинио и верујем да ни једна будућа администрација САД у догледно време неће смети да изврши ревизију тих потеза, јер би то било политички веома скупо за Бајдена. Мислим да је то свршен чин и да је немогуће да се нешто у том погледу поново разматра“, примећује Крстић.

Када је реч о Споразуму о нуклеарним пројектилима средњег домета (ИНФ), договореним између САД и Совјетског савеза 1987. године, из којег се Вашингтон повукао средином 2019. године, Крстић каже:

„Мислим да су такве врсте споразума нешто што би демократе генерално преферирале, али треба имати на уму и да код њих постоји једна виша стопа русофобије него што је постојала у Трамповој администрацији. То може да буде врло ограничавајући фактор у договарању око таквих питања, а што опет може да има лош утицај на читав свет, имајући у виду да је то један од битних темеља мира у Европи, а самим тим и у читавом свету.“

Електорски колеџ САД је 14. децембра потврдио победу Џозефа Бајдена на председничким изборима. Инаугурација новог америчког председника заказана је за 20. јануар 2021. године.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала