Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Земља - Sputnik Србија
Свет
Најновије вести из света

Дејтонски споразум данас не би потписали ни они који су то у Дејтону урадили, али - бољи не нуде

© Flickr / MarijananaИлустрација - застава Босне
Илустрација - застава Босне - Sputnik Србија
Пратите нас
Дејтонски споразум са анексима је реални максимум који се могао постићи у БиХ. Неки нови и бољи споразум, који би прихватиле све три стране, не само да није понуђен него нико нема ни идеју како би изгледао. Штавише, ни онај стари данас не би хтели сви поново да потпишу.

Ово је одговор професора политичких наука др Ненадa Кецмановићa, како каже, америчким јастребовима који заговарају измену или чак укидање Дејтонског споразума без сагласности три народа у овој држави.

Шта је понуђено уместо Дејтона?

„Центар западне моћи није направио унитарну БиХ ни када је био једина суперсила, а глобални однос снага се у међувремену знатно променио и активни политичари, који доносе одлуке, морају да воде рачуна о новој реалности. Шта уопште значи наметнути? Употребу војне силе или политичких притисака? Сила би изазвала контрасилу, а то значи рат, без обзира на однос снага, каже наш саговорник.

Овоме додаје да не вјерује да би Европа била спремна да подржи тако нешто у своме дворишту, са новим таласима избеглица и хуманитарном катастрофом.

„А и Русија и Кина не би то посматрале скрштених руку. Што се пак тиче политичких притисака , то не би било ништа ново, притисци политички, економски, медијски, културни су већ на делу, али и то има бумеранг ефекат “, наглашава наш саговорник.

Опасне идеје које би могле да се прелију

Свака расправа о промени Дејтона, сматра Кецмановић, завршила би се речима: „спасавај га да не буде још горе“.

„Прегласавање, мајоризацију и покушај доминације већ смо имали почетком деведесетих и резултат је био грађански рат, територијално-етничка хомогенизација, продубљивање ионако верски и национално дубоко подељеног друштва. Касније интервенције у  Дејтонски споразум биле су контрапродуктивне:  збијање унутрашњих редова на све три стране и све већа узајамна антагонизација – свак против сваког или наизменично 2:1.  Политичка атмосфера је гора него уочи и непосредно након рата, а све то након четврт века „благотворног“ протектората високог представника,“ мишљења је наш саговорник.

Овакве идеје су по његовом мишљењу веома опасне, зато што могу изазвати нове политичке па и оружане сукобе који би се неминовно прелили на Србију и Хрватску, онда и на читав регион, а можда и далеко и шире јер би многи актери у свету заузели своју страну у босанском конфликту.

Атак на мир и стабилност на Балкану

„Волео бих да претерујем ако кажем да онај ко дира у Дејтонски споразум можда прижељкује Трећи светски рат. Не би било први пут да Сарајево постане детонатор таквог рата.  У најмању руку то је озбиљан атак „на мир и стабилност у региону“ у што се сви заклињу,“ закључује др Кецмановић.

Златко Диздаревић професор Уставног права и бивши дипломата из Босне и Херцеговине напомиње да БиХ живи потпуну државотворну хистерију која не може да опстане још дуго.

„Дејтон је сам по себу у самом старту направљен тако да држава која треба да функционише не може да функционише. Асиметрично је направљена Федерација, није целина као Република Српска. РС нема кантоне, Федерација има. Свих 10 кантона има свој устав са свим прерогативима извршне, судске и законодавну власт. Плус два устава: ентитета и Устав државе, Укупно 14 устава што нема ни једна држава на свету“, објашњава Диздаревић.

Као алтернативу, наш саговорник, види у јачању снага у БиХ које нису идеолошки и национално затуцане и које могу да схвате да ми не можемо другачије, него заједно.

Дејтон је мого да буде савршен...

 „Дејтон је могао да буде најсавршенији али је остављен снагама које су и разбиле СФРЈ. Не очекујем од Америке неке радикалне потезе већ шминкер-ске на темељима постојећег Дејтона, које треба да смире ситуацију на тему национализма. Као што не верујем ни да су они спремни да улазе у радикално рекомпоновање Дејтона,“ каже он.

Не слажем се са ентитетима, али се не слажем ни са радикалним потезима као што је укидања РС или увођење трећег ентитета или давање посебних права Бошњацима, као најбројнијем народу.

„Исто тако је нереално да остане ситуација у којој Милорад Додик сваких 15 дана прети отцепљењем, не признаје заставу БиХ, Човић сваки дан прича о неједнакоправности Хрвата... Такође флоскула која није могућа је - централизација. И унутар Бошњачког корпуса постоји јака линија која сања исламска државу, али то је лукаво, јер кажу; ево шта ћемо ако они (РС) изађе из БиХ, него да направимо на 28 одсто територије нашу државу. Неће они целу БиХ. Та групација се наслања на Турску, на муслиманску браћу и тако даље и сањају своју државу,“ напомиње Диздаревић.

Кључ БиХ у рукама Америке и Русије

Његов закључак је да о томе шта ће бити са Дејтонским споразумом -  хоће ли, или неће бити распада државе зависи од великих сила, које имају свој интерес овде.

„Американци имају интерес да ојачају НАТО и да увуку БиХ односно, цео Балкан у НАТО, а Руси интерес да направе границу према НАТО овде. Како ће се то завршити то зависи од њих а не од нас,“ закључује наш саговорник.

Подсећања ради, Професор Универзитета Џон Хопкинс, Данијел Сервер рекао је верује да ће реконструкција или „реформа“ Дејтонског мировног споразума сигурно бити један од задатака САД и новоизабраног председника Џоа Бајдена. Ова изјава уследила је уочи мини турнеје по региону у време обележавања 25. годишњице Дејтонског мировног споразума Сергеја Лавров,министра спољних послова Руске Федерације где је у разговорима са званичницима из Загреба, Београда и Републике Српске закључено да Дејтонски споразум не треба дирати.

 

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала