Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

„Полексија, волим Вас“ – како је лепа ћерка Матије Бана остала до смрти муза чувеном српском сликару

© Фото : Дом Јеврема ГрујићаСтева Тодоровић, Пострижење Светог Саве, Приватна колекција Митић
Стева Тодоровић, Пострижење Светог Саве, Приватна колекција Митић - Sputnik Србија
Пратите нас
Изложба „Полексија, волим Вас“ у Дому Јеврема Грујића упућује на интиман и приватан однос два уметника, Стеве Тодоровића и његове супруге Полексије, начин њиховог рада, међусобно подржавање и разумевање и причу која је незаобилазан стуб културног и друштвеног живота у Србији током друге половине 19. века.

Ко је био Стева Тодоровић

Стева Тодоровић (1832–1925) је био прави представник младог српског интелектуалца и један од најзначајнијих сликара друге половине 19. века.

Скоро да нема области друштвеног, културног и уметничког деловања, почев од музике, театра, спорта, затим преко примењеног стваралаштва, педагогије и новинарства до сликарства, графике, скулптуре, чак и рестаурације слике, у којима он није оставио дубок, најчешће пионирски важан и стога неизбрисив траг.

Спада међу најплодније сликаре романтизма у нашој земљи са насликаних преко 30 историјских композиција, 300 портрета и око 700 икона и "незаменљив хроничар београдског друштва" свог времена.

Подједнако ревносно службовао је као професор гимназије, водио сликарску, вајарску и гимнастичку школу, руковао мачевалачком секцијом, био покретач изградње Српског народног позоришта, опробао се као глумац, редитељ и декоратер.

© Фото : Дом Јеврема ГрујићаСтева Тодоровић, Аутопортрет, Музеј града Београда
„Полексија, волим Вас“ – како је лепа ћерка Матије Бана остала до смрти муза чувеном српском сликару - Sputnik Србија
Стева Тодоровић, Аутопортрет, Музеј града Београда

Полексија, ћерка Матије Бана

Полексија Тодоровић (1848 – 1939) била је ћерка Матије Бана, српског дипломате, педагога и књижевника.

Историчарка уметностости Ружица Опачић за Спутњик каже да је Полексија била једна од образованијих жена свог времена. Говорила је италијански и немачки језик, а у Заводу за младе девојке из угледних кућа, учила је књижевност, историју, цртање, клавир и ручни рад.

Поред оца који је био један од највећих интелектуалаца свог доба, образоване мајке која је била пореклом Гркиња и у кругу учених људи који су стално посећивали дом породице Бан, Полексија је стекла знања већа од свих које су могле да јој понуде оновремене школе.

Била је прва жена сликар која је осликала цео иконостас 1880. године у дворишној капелици Свете Наталије, Више женске школе. Поред тога, била је петнаест година професор цртања у Вишој женској школи, један од оснивача Српског уметничког удружења, а 1911. излагала је са најпознатијим уметницима на великој Међународној изложби у Риму.

Љубав на први поглед

Још као девојчица, Полексија се показала као надарена сликарка, па јој је отац омогућио да учи код професора Јована Дерока (1820-1887), а потом код свог будућег  супруга, сликара Стевана Тодоровића.

Романтичари воле да причају да је то била љубав на први поглед. Славни сликар био је очаран, како талентом и лепотом младе ученице, тако и чињеницом да долази из породице чувеног књижевника и политичара.

„А када сам Стеву заволела имала сам 16 година, а он 33. Венчали смо се у Београду 1864. На богатство нисмо мислили. Дошла тако нека спахиница из Бачке да ме проси за свог сина. Говорили су ми о богатству, али ја сам рекла: Хоћу Стеву, а другог нећу!“ – испричала је Полексија деценијама касније у једном интервјуу за „Време“.

Полексија је Стеви била поуздана сарадница и одан брачни друг, помогла му је у изради великог броја дела, а сама је сликала претежно иконе, портрете и пејзаже. Били су један од првих уметничких брачних парова.

Дело, однос и значај Полексијиног и Стевиног појединачног и заједничког рада, као и значај њихове уметности, обележили су културну и историјску сцену Србије од самих почетака стварања њене модерности.

© Фото : Дом Јеврема ГрујићаРепродукција слике Стеве Тодоровића, Друштво за борење и гимнастику, Музеј спорта и физичког васпитања
„Полексија, волим Вас“ – како је лепа ћерка Матије Бана остала до смрти муза чувеном српском сликару - Sputnik Србија
Репродукција слике Стеве Тодоровића, Друштво за борење и гимнастику, Музеј спорта и физичког васпитања

Породична радионица

Заједно су израдили многобројне илустративне аквареле и цртеже, више великих исто­ријских композиција, двадесет иконостаса, многе иконе и пејзаже и око 500 портрета савременика, припадника династије Обреновић, али и других виђених људи тог времена - краљице Наталије, краља Милана, Kорнелија Станковића, Ђуре Даничића...

Остала је забележена њена изјава о заједничком раду са супругом: „Црквене слике, а њих је безброј по целој земљи, радили смо увек заједно. Стева главу, руке, цртеж уопште, а ја одело, драперије, костиме. То је мени нарочито ишло од руке“.

Породична радионица“ коју су брачни другови водили била је веома успешна и осамдесетих година 19. века Тодоровићи су постали једни од водећих „предузетника“ за живописање цркава у Војводини и Србији. Уз то, померали су и границе оновременог сликарства.

„Полексија је баш лепо обрађивала драперију на хаљинама и детаље, а Стева се више посвећивао лику. Иако Полексија није имала академско образовање за разлику од Стеве, она никако није заостајала. О томе говори 'Портрет жене у народној ношњи', која је прво приписана Стеви Тодоровићу. Стално провејава кроз њихове разговоре и писма да Стева не би могао да уради преко 1.500 дела без Полексијине помоћи“, истиче Опачић.

Историчари уметности Стеву Тодоровића данас сматрају носиоцем српског романтизма у сликарству. Ако је њему припала та ласкава титула, Полексија је била ту, помало у сенци, али присутна, одмах до њега. Верна и поуздана не само као брачни друг, већ и као партнер у сликарству.

„Стева је стално истицао Полексијин таленат и пријатне особине којима је задобила његову љубав и поштовање. У аутобиграфији је написао и да му је ласкало што је ћерка чувеног песника, књижевника и политичара Матије Бана“, каже Ружица Опачић.

И старост су дочекали скупа. Новине су писале да „чика Стева и тета Полексија“ знају да понекад с вечери, споро, руку под руку и „нежно супружнички“ прошетају до хотела Москва где за својим сталним столом попију шољу млека и дуго, дуго разговарају... 

На крају, њихов брак трајао је баш као у причама – док нас смрт не растави.

Стева Тодоровић умро је 22. маја у 93 години живота 1925, а Полексија је надживела супруга за пуних 14 година. Остала је веома активна све до смрти радећи као професор цртања, члан Kњижевно-уметничке заједнице и Српског уметничког удружења, међу чијим оснивачима је била. Бавила се и хуманитарним радом.

© Фото : Дом Јеврема ГрујићаПолексија Тодоровић, Портрет жене у народној ношњи, Приватна колекција Митић
„Полексија, волим Вас“ – како је лепа ћерка Матије Бана остала до смрти муза чувеном српском сликару - Sputnik Србија
Полексија Тодоровић, Портрет жене у народној ношњи, Приватна колекција Митић
Женско културно стваралаштво

Изложбом у Дому Јеврема Грујића се, према речима историчарке уметности Ружице Опачић, истиче женско културно стваралаштво - дела Полексије Тодоровић, а преко њих се осветљава и женски предузетнички дух, одлучност, таленат и креативни допринос нашој историји уметности.

Поред ремек дела Стеве Тодоровића из Дома Јеврема Грујића, могу се видети и радови из Галерије Матице српске, Матице српске, Српске академије наука и уметности, Музеја града Београда, Музеја позоришне уметности Србије, Музеја Факултета спорта и физичког васпитања, Народног музеја у Панчево, Народног музеја Смедеревска Паланка и приватне колекције Митић.

Изложени су и предмети за мачевање, документа и фотографије иконостаса на којима су Стева и Полексија заједно радили.

Прочитајте још:

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала