Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Русија једним потезом може да стопира именовање новог високог представника у БиХ

© Flickr МИП Русије / Уђи у фото-галеријуСергеј Лавров на министарском састаку у СБ УН
Сергеј Лавров на министарском састаку у СБ УН - Sputnik Србија, 1920, 10.02.2021
Пратите нас
Русија може да блокира именовање новог представника Канцеларије високог представника (ОХР) у БиХ. Москва не одобрава именовања немачког кандидата за наследника Валентина Инцка јер то није у складу са ставом одбора Савета за имплементацију мира (ПИЦ) и планом о затварању Канцеларије високог представника.

Професор др Милош Шолаја са Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци каже да је тај став Русије познат али на жалост и усамљен.

„Многи губе из вида да је Савет за имплементацију мира категорија која није настала по Дејтонском мировном уговору него тек накнадно интервенцијом британске дипломатије. Русија је чланица управног одбора Савета за имплементацију мира и може да својим гласом одустане од стварања консензуса око тога који ће високи представник бити предложен“, објашњава Шолаја.

Русија може да стопира именовање високог представника

Друга инстанца у којој се, како напомиње, доноси и крајња одлука о високом представнику за БИХ је Савет безбедности Уједињених нација (СБ УН), а Русија има право вета.

„Према томе, она има сасвим довољно аргумента и инструмената у правном смислу да оспори да се промени високи представник у БиХ. Оно за шта се Русија принципијелно залаже, и не само она већ и неке друге државе међународне заједнице, то је да се Канцеларија високог представника угаси“, објашњава саговорник Спутњика.

Шолаја подсећа да је пре нешто више од десет година дефинисано под којим условима ОХР може бити угашен.

„То су такозваних пет циљева и два услова које би требало испунити да би се Канцеларија затворила. Међутим, многе политике, посебно од дела западне међународне заједнице, су радиле против стварања тих услова за затварање Канцеларије тако да је ту сада настао вакуум у опредељењу. Наиме, чињеница је да и даље имамо високог представника, да његова функција није тако значајна као што је била некада јер он својим интервенцијама објективно кочи и успорава процесе у БиХ и Русија је за то да таква Канцеларија престане да ради а, да се више одговорности и иницијативе препусти домаћим политичарима“, каже наш саговорник.

Москва у СБ УН може да захтева укидање ОХР

Русија, додаје Шолаја, може политички да инсистира на укидању Канцеларије и на то ко ће да буде именован или неименован на место високог представника кроз своју позицију у Савету и СБ УН, али сама Русија не може да утиче на укидање.

„Може да буде иницијатор тога али је чињеница да то мора бити уз сагласност опште међународне заједнице“, истиче Шолаја.

Један од проблема је и тај што високи представник нема у временском смислу орочен формалан мандат, већ до његове смене долази кад се о томе договоре. Уколико не прође кандидат Немачке који би на овој позицији требало да замени Валентина Инцка, чији мандат траје већ десет година, створила би се, наводи Шолаја, ситуација да уколико се Канцеларија не би затворила да Инцко остане на тој позицији до даљњег или нико не би био именован.

„Савет за имплементацију мира доноси одлуке консензусом. Он у ствари СБ УН предлаже, јер није неко формално тело које је ауторизовано да поставља високог представника или да доноси било какве мере. То је једно политичко тело чије одлуке чланице управног одбора спроводе онако како мисле и виде. Они дају отприлике неке смернице за рад високог представника које он временом почиње да прихвата као „божије слово“. Али у принципу то није уопште институција која по Дејтону постоји“, напомиње Шолаја.

Савет за имплементацију мира није део Дејтона

Фактички, додаје наш саговорник, сваке године када високи представник поднесе извештај СБ УН они му потврђују избор, који је обично из Европе.

„Дакле, Русија би могла да стопира именовање високог представника и да то питање стави на дневни ред али се зна како СБ УН функционише. Да ли би Генерални секретар то прихватио да стави на дневни ред је неизвесно“, истиче Шолаја.

Савет за имплементацију мира чине представници 55 земаља и организација које на различите начине пружају подршку мировном процесу у БиХ. Управни одбор Савета даје високом представнику у БиХ политичке смернице. Чланице Управног одбора Савета су Француска, Италија, Јапан, Канада, Немачка, Русија, САД, Велика Британија, Председништво ЕУ, Европска комисија и Организација исламске конференције (ОИЦ), коју представља Турска.

Међу првима који је у последње време покренуо тему о томе да треба затворити ОХР био је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров који је то питање поставио боравећи у БиХ током мини турнеје по Балкану.

На ово је подсетио и амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, који је додао да Русија није прихватила предлог Немачке да на ово место дође Кристијан Шмит, јер верује да Запад жели централизацију БиХ и одузимање пуномоћја Републици Српској. Он је нагласио и да о овоме мора да се разговара на дневном реду Савета, који, како је истакао, мора да се састане по том питању.

Запад хоће унитарну БиХ

„Треба да буде затварање функције високог представника, а не именовање новог, што би показало да међународна заједница потпуно мења свој став и да се враћа на оно што је било пре много година“, изјавио је Боцан-Харченко.

Он сматра да садашњи тренутак захтева предају свих овлашћења ентитетима у БиХ и да је прихватљива пријатељска помоћ међународне заједнице, али ни у ком случају наметање и онемогућавање БиХ да буде самостална земља. С обзиром на супротан став Русије, Боцан-Харченко не види могућност за постизање неопходног консензуса око питања високог представника у Савету одбора за имплементацију мира, уз подсећање да именовање ОХР није могуће ни без одлуке и потврде СБ УН.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала