Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Под српском земљом лежи 200 милијарди долара: Ко копа наше руде?

© AP Photo / VISAR KRYEZIUРударско окно у „Трепчи“
Рударско окно у „Трепчи“ - Sputnik Србија, 1920, 12.03.2021
Пратите нас
Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић недавно је изјавила да су у нашој земљи потврђене резерве минералних сировина вредне близу 200 милијарди долара. Осим бакра, цинка и племенитих метала, процењено је да у Србија садржи десет одсто укупних залиха литијума које су досад откривене на свету.

Како из Министарства рударства и енергетике кажу за Б92, бакар је најзаступљенији метал код нас - наравно, када се говори о потврђеним (билансним) резервама метала. Оне, прецизирају, износе 1,35 милијарди тона.

„Треба напоменути лежишта која су у експлоатацији у оквиру компаније ’Србија Зиђин копер д.о.о‘: Велики Кривељ, Јама Бор, Церово – Краку Бугареску, Мајданпек – Јужни ревир, затим на којима се планира експлоатација: Чока Марин, Северни ревир, Церово примарно. Такође лежиште бакра и злата које је у припремној фази за експлоатацију јесте Чукару Пеки, где експлоатационо право поседује компанија ’Србија Зиђин мајнинг д.о.о‘“, набрајају из Министарства.

Сем бакра, којим још рудама можемо да се похвалимо

После руда бакра, најзначајније металичне руде су руде олова и цинка, која се тренутно експлоатише на 5 активних рудника.

Олово – цинкана руда се експлоатише у рудницима који су у приватном власништву и то: ’Рудник‘ и флотација ’Рудник‘ на планини Рудник, ’Крива Феја‘ у околини Врања, ’Леце‘ у околини Медвеђе, ’Велики Мајдан‘ у околини Љубовије, ’Бело Брдо‘ и ’Црнац‘ у оквиру ’Холдинг РМХК Трепча ад и Подвирови‘ - ’Караманица ‘у околини Босилеграда у оквиру компаније ’Босил – Метал д.о.о‘ из Босилеграда“, наводе у Министарству.

Племенити метали

Србија поседује и знатне количине ресурса племенитих метала - првенствено злата.

„Злато се најчешће јавља у парагенези са обојеним металима, као што су: бакар, молибден, олово, цинк, сребро, а ретко мономинерално. Најзначајнија лежишта и потенцијали бакра и злата са пратећим племенитим металима налазе се у оквиру Тимочко-магматског комплекса, Борске металогенетске зоне, као и у оквиру Копаоничке металогенетске зоне, Лецког масива“, истичу.

Као мономинерално злато се може наћи као водећа компонента кварцно-златоносних лежишта (зона Благојев Камен) и алувијалних наноса (Пек, Трговишки Тимок, Расина и др.).

„Утврђене резерве бакра са пратећим златом, сребром, односно рудни потенцијал Борске металогенетске зоне износи око 1,2 милијарде тона руде бакра чему свакако треба додати и новооверене резерве од 45 милиона тона руде бакра и високим садржајем злата у лежишту Чукару Пеки. Треба навести да ће се рудни потенцијал у оквиру Борске металогенетске значајно повећати након завршетка геолошких истраживања спроведених у рудном пољу Црни врх“, најављују у Министарству рударства и енергетике.

Рудник у Рашкој

Подсетимо, како је прошле године саопштено из британске компаније „Минеко“, она ће наставити да инвестира у рударство у Србији отварањем још једног рудника олова и цинка у Рашкој области.

„У Рашкој је постојала раније експлоатација на руднику Кижевак и Саставци. Тренутно се врше геолошка истраживања на овим локалитетима. С обзиром на потенцијалност самог подручја, пре свега у смислу олова и цинка, као и активности које се спроводе на тим локалитетима, врло је извесно да ће након спровођења свих неопходних активности на истраживању, а касније на изградњи неопходне рудничке инфраструктуре експлоатација бити покренута, што ће у великој мери утицати на отварање нових радних места, активирање услужних делатности у рударству, генерално развој тог краја“, оцењују.

Јадарит

Велику пажњу у протеклом периоду привлачи и ископавање јадарита, минерала у којем су литијум и бор, а за шта се спрема домаћи огранак светске компаније „Рио тинто“. За локацију код реке Јадар се процењује да садржи десет одсто укупних залиха литијума које су досад откривене на свету.

„То је једно од шест највећих налазишта у свету и процењује се да укупно чинимо око 10 одсто светских резерви. Знате да је литијум стратешки минерал када је реч о складиштењу енергије. Ми сви причамо о зеленој енергији и управо та чињеница да на нашој територији постоје тако велике залихе литијума, привлачи велику пажњу“, истакла је недавно за ТВ Прву Весна Продановић, директорка компаније Рио Сава експлорејшен.

На питање хоће ли бити фабрике за прераду јадарита или ће сировине само ићи у иностранство, одговорила је да се трећина пројекта односи на рударски део, а две трећине на индустријски.

„Ми управо овде радимо процес и добијамо финални производ“, навела је тада.

Чији су рудници у Србији?

Ако говоримо о рудницима у којима се врши експлоатација метала, власничка структура је различита.

„Код највећих рудника бакра у Бору и Мајданпаку, Република Србија је у стратешком партнерству са кинеском компанијом ’Зиђин‘ у компанији која носи назив ’Сербија Зиђин копер Бор‘“, кажу из Министарства.

Додају да су други рудници метала где постоји активна експлоатација, који се односе на олово и цинк, у власништву приватних домаћих и страних компанија: „Минеко“, „Грот Врање“, „Контанго“, Концерн „Фармаком М.Б. д.о.о. Шабац“ – у стечају.

Извоз

Како кажу у Министарству, концентрат бакра се прерађује у топионици у Бору и као финални производ се добија катодни бакар, који се даље пласира на тржиште.

„У 2020. години компанија ’Сербија зиђин копер Бор‘ произвела је 71.000 тона катодног бакра“, прецизирају.

Када говоримо о олову и цинку, као финални производ рударске индустрије се добија концентрат олова и концентрат цинка.

„У 2020. години, у свим рудницима произведено је укупно 54.000 тона концентрата олова и цинка и комплетна количина се извози“, напомињу из Министарства рударства и енергетике.

Прочитајте и:

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала