Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Чему Срби да се надају: Три главна играча екстремнија од наследника ОВК

© Фото : принтскинВљоса Османи нова председница такозавне државе Косово и Аљбин Курти премијер такозване државе Косово
Вљоса Османи нова председница такозавне државе Косово и Аљбин Курти премијер такозване државе Косово - Sputnik Србија, 1920, 05.04.2021
Пратите нас
Избором Вјосе Османи за председницу тзв. државе Косово, све три челне функције пале су у руке Самоопредељења, на чијем је челу премијер Аљбин Курти, док је његов страначки колега Глаук Коњуфца председник парламента. Политика нових главних играча је екстремнија и од странака проистеклих из терористичке ОВК и Срби немају чему добром да се надају.

Тако за Спутњик коментарише председничке изборе на КиМ професор Приштинског универзитета др Душан Челић, уз опаску да је реч о очекиваном сценарију.

Срби на Косову немају чему добром да се надају

„Очекујем да ће Срби на Косову и Метохији добити додатне проблеме од стране ове власти, а и већ смо видели најаву потеза који следе: изградња војне базе КБС-а у јужној Митровици; неће бити улагања у српске средине у смислу инфраструктуре и опструираће се свако евентуално улагање Србије. У суштини, Срби немају чему добром да се надају“, напомиње др Челић.

Избор Вјосе Османи на позицију председнице привремених приштинских институција, додаје он, није изненађење, јер се знало да ће западне силе, пре свега Америка „притиснути“ Демократски савез Косова (ДСК) да гласа и да кворум за њен избор.

„Ово је био очекиван сценарио. Очекивано је и то што је она истакла у свом говору после избора и поруке које је поновила, ја бих то назвао стереотипима, о Србији. Да је Србија починила ратни злочин на Косову и Метохији, да би суштина дијалога између Приштине и Београда требало да се сведе на признање те одговорности и ако се у то уклопи оно што је Курти изјављивао да Србија мора да одговара и за ратну штету - онда је то отприлике и наговештај онога што можемо да очекујемо у дијалогу Београда и Приштине“, каже др Челић.

Тандем Курти – Османи слути на тврде преговоре

Преговори Београда и Приштине ће, верује наш саговорник, започети за пар месеци, а можда и раније и може се очекивати да ће тандем Курти-Османи бити чврсто при ставовима које су изнели.

„Очигледно је да су сада у Приштини на власти најекстремније странке у албанском политичком спектру. Не кажем да су оне странке које су проистекле из терористичке ОВК мање екстремне али идеологија Самоопредељења чини се, ипак, као најекстремнија“, уверен је саговорник Спутњика.    

Професор Челић каже да је јасно да они имају подршку унутар албанског бирачког тела, посебно међу млађом популацијом, као и подршку невладиног сектора.

„Баш због тога не очекујем никаква напредак у дијалогу“, истиче др Челић. 

Београд би требало да ревитализује Резолуцију 1244

Челић сматра да би Београд на ово морао да одговори ревитализацијом принципа из Резолуције 1244 које до сада није истицала, а с обзиром на то да Приштина нон-стоп инсистира на ирационалним стварима онда би и српска страна требало да заузме принципијелан став у смислу одбране Резолуције 1244.

Вјоса Османи изабрана је за председницу привремених институција у Приштини после три круга гласања у скупштини. На ту функцију ју је предложио Покрет Самоопредељење. У трећем кругу је изабрана 71 гласом, док је 11 листића било неважеће. Подршку за избор дали су посланици опозиционог Демократског савеза Косова, странке из које је потекла Вјоса Османи.

У обраћању посланицима након избора, Вјоса Османи је поручила да ће да се бори за „владавину права и заштиту Косова“, као и да правда неће бити достигнута док, „српски злочинци не буду изведени пред лице правде“. О дијалогу је рекла да је то дуг пут, и истакла је да међу многим савезницима Приштине постоје три стуба - САД, ЕУ и Република Албанија.

Амерички ђак поставио Косово на три стуба

Османијева је рођена је 17. маја 1982. године у Косовској Митровици.Основну и средњу школу завршила је у родном граду. Као студенткиња приштинског Правног факултета, радила је за Мисију Уједињених нација на Косову - УНМИК.

Касније је сарађивала са бројним међународним организацијама од Црвеног крста, преко Мисије Савета Европе на Косову, па све до америчке организације за помоћ и подршку УСАИД. Са 24 године постала је саветница и шефица кабинета тадашњег председника Косова Фатмира Сејдиуа 2006. године.

Исте године започела је и њена академска каријера - постала је предавач на Правном факултету Универзитета у Приштини. Мастер и докторске студије из међународног права завршила је на америчком Универзитету у Питсбургу. Данас предаје и на Америчком универзитету у Приштини.

У периоду 2008. до 2010. заступала је Приштину пред Међународним судом правде док је ова институција одлучивала о праву Косова да прогласи независност. У политику је званично ушла 2006 године. Удата је и мајка близанаца.

 

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала