Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Еври и рубље - Sputnik Србија
Економија
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

У злату је сигурност: Србија лидер у региону, Хрватска све продала, Мађарска утростручила резерве

© AP Photo / Petr David JosekЗлатне полуге
Златне полуге - Sputnik Србија, 1920, 11.04.2021
Пратите нас
Земље Источне Европе већ дуже време тресе права златна грозница — и док је Србија донедавно била лидер у региону по златним резервама, са власништвом од 36 тона племенитог метала, Мађарска је у марту утростручила своје резерве, па је са 94,5 тона постала једна од три земље са највећим залихама злата у Централној и Источној Европи.

Пољска је, рецимо, пре неколико година из Енглеске централне банке повратила 100 тона свог злата.

Како аналитичари тврде, овај племенити метал служи као облик заштите од инфлације на дужи рок, а сада се појачана куповина може довести у везу и са корона кризом.

Из централне банке Мађарске, наводе да је повећање залиха злата наставак дугорочне стратегије усвојене 2018. године, када су златне резерве увећане десет пута, са 3,1 тоне на 31,5 тона, након чега су остале на том нивоу више од две године.

Они су напоменули и да је појачана куповина полуга повезана са новим ризицима који произилазе из пандемије вируса корона, пише „Блиц“.

Златне резерве на Балкану

Исти тренд је присутан и на Балкану. Док Србија делује проактивно, куповином злата припремајући се за негативне шокове, неке наше комшије своје злато дају на залог за кредит, док пак неки већ 20 година немају трунку злата у резервама, наводи лист.

Златне полуге - Sputnik Србија, 1920, 05.02.2021
Економија
„Зиђин“ предао Народној банци Србије више од две тоне злата
Подаци Светског савета за злато, најпрецизније базе информација о резервама по државама, показују да је Србија лидер у региону.

Према подацима Народне банке Србије, од 2013. године златне резерве су повећане количински за 20,7 тона, тј. оне су и више него удвостручене, а вредносно за преко милијарду евра, тачније 1,1 милијарду.

Само су у последње две године резерве увећане за 12 тона злата (девет тона је купљено у октобру 2019. године, а три тоне су купљене у новембру 2020. године).

„У октобру 2019. смо на међународном тржишту купили девет тона злата, док смо у новембру 2020. купили још три тоне. Међутим, Народна банка Србије континуирано купује злато највишег квалитета и по тржишним ценама и из домаће производње. Укупне девизне резерве у злату, према последњим подацима износе 36 тона, вредности око 1,7 милијарди евра (што је око 12 одсто девизних резерви)“, наводе у Народној банци Србије.

Они додају да је повећање злата релативно равномерно распоређено са аспекта његовог порекла, тј. да се 42 одсто злата набавило откупом из домаће производње, док је 58 одсто купљено на међународном тржишту.

Злато у Србији представља и девизне резерве, а према подацима Народне банке Србије, учешће злата у девизним резервама тренутно износи 12 одсто укупних резерви.

Овај племенити метал служи и као гаранција поверења у централну банку, нарочито у изазовним временима. Осим тога, на овај облик активе је теже утицати кроз политике каматних стопа различитих монетарних власти, док оно уобичајено служи као облик заштите од инфлације на дужи рок.

Гувернерка Јоргованка Табаковић - Sputnik Србија, 1920, 03.01.2021
Економија
Јоргованка Табаковић: У девизним резервама више од 35 тона злата

Друго место на Балкану заузимала је Северна Македонија, која има 6,8 тона златних резерви. Затим следе Словенија са 3,17 тона и Босна и Херцеговина са 2,98 тона, па Црна Гора са 1,09 тона. На последњем месту је Хрватска која је све своје златне резерве распродала још 2001. године.

Хрватска Народна банка је тада одлучила да прода 13,127 тона златних резерви по тадашњој цени од 272 долара по унци, што је држави прибавило око 115 милиона долара. Остатак златних резерви је „отишао“ 2005. године по цени од 496 долара по унци, при чему је Хрватска зарадила око 31 милион долара.

Да су те резерве сачували, оне би данас вределе око 735 милиона долара.

Црна Гора заложила злато за кредит

Црногорске резерве злата, које су наслеђене од некадашње СФРЈ, нису повећане ни за грам и не налазе се у земљи.

Наиме, оне су 2017. године по трећи пут заложене за кредит код Кредит Свис банке. Тамо ће остати до 2027. док се зајам не отплати, јер је узет на десет година.

„Златне резерве заложене су за кредит у износу од 78 милиона евра, закључен са Кредит Свис АГ Лондон у априлу 2017. Кредитни аранжман је подељен у две транше, једна у износу од око 48 милиона, а друга 30 милиона евра и као колатерал су заложене укупне државне резерве злата“, речено је раније из Министарства финансија Црне Горе.

Цена злата пада

Међународна рејтинг агенција Фич предвиђа да ће цена злата ове године пасти са 1.734 на 1.600 долара за унцу, а 2022. године смањити се на 1.400 долара због повећане потражње услед инвестицијских токова и куповине од централне банке.

Агенција за рејтинг је објавила да очекује да ће цене злата пасти на 1.200 америчких долара по унци до 2023. године, објавио је РТ.

Цена унце злата је у петак, 9. априла, износила 1.741,20 долара по унци.

Прочитајте још:

 

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала