Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Народна скупштина Републике Србије - Sputnik Србија
Политика
Сазнајте све о политици у Србији и региону

Џаферовић после састанка напао и Србију и Хрватску

© AP Photo / Darko BandicБрдо Бриони, Словенија
Брдо Бриони, Словенија - Sputnik Србија, 1920, 17.05.2021
Пратите нас
Члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић одржао је говор на састанку лидера процеса Брдо-Бриони који се данас одржава у Словенији. Он је упутио оштре поруке суседима, нарочито Србији, чије понашање, како је рекао, оптерећује односе две земље.
"Драго ми је што смо поново у прилици да разговарамо у оквиру Процеса Брдо-Бриони, две године након нашег сусрета у Тирани. Чињеница да смо у прилици да се, по први пут од појаве пандемије, сусретнемо у овом формату, потврђује да се ситуација у вези са пандемијом корона вируса донекле стабилизује. Захваљујем председнику Пахору и председнику Милановићу на позиву и организацији овог форума. Председнику Пахору посебно захваљујем за топло гостопримство овде на Брду код Крања", рекао је Џаферовић.
Према његовим речима, у протеклих десет година свог постојања, Брдо-Бриони процес се етаблирао као важна платформа за регионалну сарадњу и дијалог који има за циљ решавање отворених питања и унапређење односа. Значај овог процеса јесте и у промовисању европске перспективе Западног Балкана.

Постоји криза проширења

"Од 2013. године, откако постоји овај формат Процеса Брдо-Бриони, дошло је до великих промена на међународном, а онда и регионалном плану. Политичке напетости, конфликти и хуманитарне кризе на рубовима Европе и у њеном суседству, затим масовни мигрантски таласи, те дебата о унутрашњим односима саме Европске уније, унели су одређену дозу депресије у европску јавност. То је нарочито погодило процес европских и евроатлантских интеграција, као најзначајнији наратив у протеклих седам деценија у Европи", додао је члан Председништва БиХ.
Од утемељења овог форма Процеса Брдо-Бриони, када је Хрватска постала чланица Европске уније, ниједна друга држава овог дела Европе није остварила чланство у ЕУ, што зорно сведочи о кризи проширења, рекао је.
Приступање Црне Горе и Северне Македоније НАТО савезу, те најављено отварање преговора о приступању Албаније и Сјеверне Македоније у ЕУ је унело извесну дозу оптимизма у регион. Но, ови процеси теку недовољно брзо, што је побудило сумњу у спремност Европске уније да настави процес проширења.
Џаферовић је навео да је извесно да су политичке напетости интензивиране у протеклим годинама, као и да нема довољно елана за провођење потребних реформи. Све то доводи до тога да се отварају расправе за које смо мислили да су давна прошлост из 30-их или 90-их година прошлог столећа. Европа и Западни Балкан, истакао је, могу и морају боље од тога.
"Са сигурношћу можемо рећи да је перспектива чланства наших држава у Европској унији протеклих деценија представљала најбољи и незамењив оквир за јачање мира, стабилизацију и реализацију заједничких тежњи ка просперитету. Остварени степен регионалног дијалога и сарадње није на жељеном нивоу, али је помогао да се превазиђу одређени проблеми или барем да се покрене дијалог о њиховом решавању. Већина добрих ствари до којих је дошло у региону резултат су европских интеграција, што указује колико је моћан и важан овај процес", нагласио је Џаферовић.
Додао је да Босна и Херцеговина жели добре односе са свим државама овог региона, а у оквиру тога добре односе са својим суседима.
"Желимо сарадњу, коректне и пријатељске односе, који ће се базирати на принципу међусобног уважавања и реципроцитета. Тражимо да се сва отворена питања решавају дијалогом и договором, а уколико договор није могућ, онда уз учешће институција међународног права", рекао је Џаферовић.

Бројни проблеми у односима са Србијом

Према његовим речима, важно је рећи да између Босне и Херцеговине и њених суседа постоје отворена питања и нерешени односи, који се требају решавати.
"Тако, Босна и Херцеговина и Србија немају закључен уговор о граници, јер Србија инсистира на претходној размени територија, на шта ми нисмо спремни. Границе БиХ су познате и међународно признате и једино је тако могуће закључити уговор, а тек након тога две државе требају разговарати о уређењу пограничних питања, у складу са праксом која се примењује у ЕУ и у свету. Оно што нарочито оптерећује односе између Босне и Херцеговине и Србије јесте питање односа према прошлости, будући да институције Србије не поштују и отворено негирају пресуде Међународног суда правде и Хашког трибунала, којима су та питања решена. У вези с тиме, односе нарушава и чињеница да се већи број осумњичених за ратне злочине, међу којима и они који се терете за учешће у геноциду у Сребреници, крију у Србији. Нажалост, тамошње правосудне власти не показују интерес нити да их изруче нити да их процесуирају", казао је члан Председништва БиХ.
На концу, потребно је решити и низ отворених питања између Србије и БиХ која се тичу имовине и сукцесије.
"Хидропотенцијал БиХ се користи без споразума и накнаде, а најновији пример је најављена изградња Хидроцентрале Бук Бијела на међународној реци Дрини, без споразума са државом Босном и Херцеговином и без одговарајуће студије о еколошком утицају, што је осим за БиХ везано и за Црну Гору", акцентирао је Џаферовић.

Пахор: Послали смо јасне поруке ЕУ,регион да гледа као целину

Западни Балкан је са данашњег Самита лидера региона у оквиру Брдо-Бриони процеса послао важну поруку, а то је да ЕУ треба на тај регион да гледа као целину, истакао је председник Словеније Борут Пахор.
Пахор је, на конференцији за новинаре по завршетку састанка, рекао да је скуп био специјалан, али успешан.
"Био је специјалан је нисмо имали госта. Обично када имамо неког високог госта из неке земље ЕУ, сви му се обраћају и износе своје ставове. Овај пут нисмо имали госта, јер председник Француске Емануел Макрон, који је желео да дође, није могао због других обавеза. Ово је први пут да смо били сами, и морали смо да се гледамо у очи и суочимо се са проблемима региона", казао је он.
Пахор је оценио да је скуп у томе био успешан.
"Ово је био једна од захтевнијих састанака на којем су сви могли да кажу шта су желели, а морали смо наћи компромис. Морам рећи да компромис није празан, већ носи дубоку поруку, која је кратка, али јасна", подвукао је словеначки председник.
Пахор је пренео да је са скупа упућена порука да ЕУ треба на регион Западног Балкана да гледа као на целину, а не као појединачне кандидате који преговарају.
„То је први пут да смо позвали ЕУ да гледа на регион као на целину. Као друго подвукли смо чињеницу да Брисел мора да гледа на регион као геополитичко питање. Треће што смо поручили је да ЕУ треба да убрза процес проширења, али свесни и да земље региона морају да убрзају интерне реформе“, нагласио је он.
Пахор је казао да је овим отворено ново поглавље, како према ЕУ, тако и у политици региона.
„Дошли смо до закључака важних за грађане. Веома сам задовољан документом који имамо“, закључио је председник Словеније.
Прочитајте још:
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала