Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Ко су господари света?

© REUTERS / RICARDO MORAESЗоолошки врт у Рио де Жанеиру
Зоолошки врт у Рио де Жанеиру - Sputnik Србија, 1920, 18.05.2021
Пратите нас
Планету Земљу, поред нас људи, настањују и други примати – према проценама Светског фонда за заштиту природе, око 500.000 јединки тренутно најразвијенијих међу приматима, великих мајмуна или хоминида, живи широм света.
Према овој пројекцији, све гориле, орангутани, шимпанзе и бабуни чинили би једва једну трећину становника Београда. Великих мајмуна данас има чак 14.000 пута мање него припадника врсте хомо сапијенс.
Посматрач са неког другог света би зато лако закључио да су, без сумње, тренутни господари света сви ти многобројни бледи, ћосави, крхки примати великих лобања, односно људи. Заиста, ако занемаримо нимало једноставно и вишезначно филозофско питање како уопште дефинисати господарење светом и сводећи се само на здрав разум кажемо да је ту реч о питању ко је озидао све те градове, прокопао мора и копна, освојио сваки кутак планете и прилагодио га себи, јасно је да мислимо на нашу врсту.
Антропоцентрична перспектива нам, међутим, не допушта да о овом питању размишљамо на дужим временским скалама. Тренутно нема сумње ко је овде на власти – фантастични успех човека у прилагођавању довео га је у ситуацију да се несметано размножава, живи сасвим како му одговара и да га, осим неколико сојева микроба и инсеката, ниједна друга жива врста ничим не угрожава.
Но, кад већ причамо у планетарним скалама, рок трајања једне врсте у еволуцији је готово занемарљив у односу на старост Земље. Ако бисмо се запитали ко господари планетом у овој геолошкој епохи, тешко да би одговор био да су то само људи. Била би то шира фамилија примата, у најмању руку биолошки ред или барем род, у сваком случају – некаква група мајмуна.
Ако би историју живота на Земљи која траје око 3200 милиона година упоредили са људском историјом од Тројанских ратова до данас (око 3200 година), трајање једне врсте од око милион година једнако је једној години људске историје. Кад у таквом периоду говоримо о господарима као што је врста, причамо заиста о појединачним диктаторима и лидерима чији мандат не траје дуже од владавине римског конзула.
Међутим, десетогодишња или стогодишња владавина одговара скалама од 10 до 100 милиона година. Тада, на тој дужој скали, на власти посматрамо династије, било да су крвне или политичке – социјалдемократе, републиканце или фашисте, односно у вековним размерама, Хабсбурге, Бурбоне, Палеологе или Антонине. Исто тако, кажемо да су пуних 135 милиона година, од ере Тријаса до Креде, планетом владали диносауруси, што подразумева не једну врсту, него целу династију гуштероликих организама.
„Историја“ која претходи човеку подразумева одвајање од групе великих мајмуна нашег рода хомо пре око 2,8 милиона година, што је сразмера једног непуног мандата неке демократске владе. У род хомо спадају разни примати који користе алат, као што су неандерталци или хомо хабилиси. Они се развијају од шире групе аустралопитекуса, издвојене од других мајмуна ходом на две ноге.
Међутим, слика је битно сложенија – како у часопису „Њу сајентист“ пише антрополог Дејвид Биган, у периоду од пре 20 па до пре 7 милиона година планету је настањивало барем 100 врста разноразних мајмуна. Цела та тренутно малобројна, мајмунолика династија заправо господари светом у периоду упоредивом са две деценије људске историје. Има извесне ироније у томе да је за тренутног господара света то само шира, невољена фамилија коју он виђа само при посетама зоолошким вртовима, у биомедицинским експериментима и у високопродуцираним документарцима о животу у дивљини. Но, последњих година знање о остатку династије се битно увећало, пише портал Наука кроз приче.
Ако само летимично погледате научнопопуларне часописе, портале и друге медије који доносе вести из науке, приметићете како уз космолошка и свемирска узбуђења, продоре у генетици и неурологији, проучавање човекових сродника заузима барем треће место по значају. То не значи обавезно да су ове области у продору, али наговештава да јесу у жижи. Човеку најближа породица, онај изумрли део рода хомо у који спадају неандерталци, предмет је заиста интензивних проучавања.
Недавно је довршен готово епски пројекат дешифровања генома неандерталца. Резултати показују неке запањујуће детаље о заједничком животу две врсте и узајамном укрштању. Истовремено, добра стара приматологија доживљава нове заокрете. Још од пионира ове дисциплине као што је славна Џејн Гудал, која проучава шимпанзе од шездесетих година, знамо да мајмуни користе камене алатке.
Са готово невероватним налазима у парку Таи у Обали Слоноваче и покретањем нове области, такозване археологије примата, знамо да су их користили и преци мајмуна. Нова истраживања показују да мајмуни не само да користе алатке, него изводе врло примитивне ритуале, воде сложен живот, па чак тргују и проституишу се. Све оно што доликује једном двору.
Прочитајте и:
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала