Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Проклињање као „дипломатска казна“: Шта је Ердоган заправо поручио када је „проклео“ Аустрију

© REUTERS / Murad SezerРеџеп Тајип Ердоган
Реџеп Тајип Ердоган - Sputnik Србија, 1920, 18.05.2021
Пратите нас
Турски лидер Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да проклиње аустријску владу због подизања заставе Израела у аустријским савезним министарствима. Да ли је проклињање нови вид „дипломатске казне“ и шта је Ердоган заправо рекао када је „проклео“ Аустрију?
Како за Спутњик каже некадашњи амбасадор и универзитетски професор, исламолог др Дарко Танасковић, Ердоган већ одавно указује на Аустрију, наследницу Аустроугарске монархије, са којом је Османско царство делило доминацију над Југоисточном Европом, као на једну од европских држава које се најупорније супротстављају идеји о могућности интеграције Турске у ЕУ.

Проклињање као „дипломатска казна“

„У контексту драматичног заоштравања израелско-палестинског сукоба, панисламистички наступајући као савест уснулог муслиманског света и његов потенцијални предводник, турски председник се користи приликом да још једном жестоко „прозове“ званични Беч, где му својевремено није било дозвољено да држи предизборне говоре, за исламофобију и намеру да се на муслимане посредно пребаци историјска кривица за холокауст. Слично је својевремено говорио и ирански председник Махмуд Ахмадинежад. Овакав начин државничког обраћања партнерима у међународној заједници свакако није уобичајен, али ни потпуно стран политичкој култури и реторици појединих званичника у муслиманском свету или, рецимо, у латиноамеричком амбијенту, односно у срединама где се политичари не либе вербалне агресије ради појачавања ефекта својих порука, пре свега за унутрашњеполитичку, а у овом случају и за панисламистичку употребу“, указује Танасковић.
Ердоган је и раније, подсећа наш саговорник, у више наврата тешким речима, са призвуком проклињања, осуђивао оне лидере и државе које је сматрао морално грешним са становишта исламског, али, у његовој интерпретацији, и општељудског система вредности.
„Али, и да није ове особености јавног говора у муслиманском свету, у коме религијска и есхатолошка димензија изреченог и даље имају посебну симболичку тежину, може се, као општа појава на светском плану, приметити да је у политици и дипломатији, чак и на формално високом нивоу, знатно смањена одговорност за тешку реч, па и нанепримереније, раније готово незамисливе квалификације делују шупље и брзо се губе у етру. За моћ речи више не важи оно народно, „реч из уста, камен из руке“. Остао је камен”, оцењује Танасковић.

Борба за престиж у муслиманском свету

И Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду каже да ово није први пут да турски председник критикује Аустрију.
„Не може се рећи да је Ердоган сада бацио клетву на Аустрију, већ их је у својој изјави проклео, али он је својевремено говорио и да ће Аустрија „платити“ казну, говорио је о рату између крста и полумесеца када, рецимо, Аустрија није дозвољавала његову политичку кампању међу турском дијаспором. Тако да ово није први пут да се Ердоган обрушава на Аустрију, али ако узмемо шире религијско обраћање државника, онда то није нешто што је карактеристика само Турске, или само муслиманског света. То је карактеристика и многих других земаља, па и Израела, Европе, а о Америци да и не говоримо, тај начин комуникације где се шаљу поруке које имају религијску конотацију“, примећује Јанковић.
Иако, како каже, донекле постоји политички утицај на турску дијаспору која живи у Аустрији, мало је тога што Турска може да уради овим поводом, па је ово једна изјава која више служи за муслиманску јавност генерално на Блиском истоку, како би се показало да Турска подржава Палестинце и жели да им помогне.
„Такође, ова Ердоганова изјава долази у моменту када Иран поново постаје фактор који полако стиче поверење у муслиманском свету и ван шиита, са овим скорашњим приближавањем Хамаса Ирану после десет година, где је Хамас и преко свог политичког лидера Исмаила Ханија, али и преко других својих званичника поручио да је Иран велики пријатељ палестинских Арапа и да могу да се ослоне на њега. У том смислу ово је мало и борба за то ко ће имати престиж у муслиманском свету“, сматра Јанковић.

Фрустрација недовољним залагањем Запада

Србољуб Пеовић са Института за европске студије каже да Ердоганову изјаву не би описао као нешто специфицно исламско или турско, нити мисли да је тако треба доживљавати.
„Ово пре видим као одраз једне фрустрације недовољним залагањем Запада за решавање питања Палестине/Израела, на које је читав исламски свет веома осетљив. Ердоган је у пређашњим наступима користио веома снажну реторику која није уобичајена ни за турску, ни за светску дипломатију, а пример тога је испитивање менталне способности Емануела Макрона прошле године. Овакве изјаве, чини се, учестале су са економским исцрпљивањем Турске, а треба имати на уму и њихову унутрашњу сврху, и сврху популаризације Турске у друштвима Блиског истока“, оцењује Пеовић.
Председник Турске је у свом обраћању у Анкари рекао и да „подизање заставе терористичке државе на свом државном здању значи поистовећивање са терором“, те да „Аустрија очигледно покушава да присили муслимане да плате за геноцид који је починила над Јеврејима“.
Како је раније изјавио аустријски канцелар Себастијан Курц, израелска застава подигнута је на крову савезне зграде канцелара у знак солидарности, будући да „терористички напади на Израел заслужују најодлучнију осуду“. Након зграде канцелара, израелску заставу подигло је аустријско Министарство спољних послова, изражавајући снажну подршку безбедности Израела.
 
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала