Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Кијев: Немачка и Француска криве за „окупацију“ Крима, Москва: Вечите жалбе Украјине

© Sputnik / Константин Михальчевский / Уђи у фото-галеријуСпоменик потопљеним бродовима у Севастопољу
Споменик потопљеним бродовима у Севастопољу - Sputnik Србија, 1920, 05.06.2021
Пратите нас
Секретар украјинског Савета за националну безбедност и одбрану Алексеј Данилов изјавио је да Немачка и Француска треба да сносе одговорност за „окупацију“ Крима. Уследила је и реакција из Москве. Портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова је приметила да Кијев сматра да све државе имају неку обавезу према њима.
Данилов је јуче после седнице Савета за националну безбедност и одбрану рекао:
„Управо те две земље (Немачка и Француска) су 2008. године одбиле Акциони план за чланство Украјине и Грузије у НАТО. И 2008. године Грузија је нападнута. После тога уследила је ситуација са окупираним Кримом. Да ли Немачка и Француска треба да сносе одговорност за то? Мислим да треба“, рекао је Данилов на брифинг за новинаре.
Према његовим речима, ако једна земља повређује границе друге сувише је мало бити само „забринут“.
TELEGRAMMMM "{$url}"
Захарова је на то одговорила:
„Запањујуће, али Украјини су сви дужни. Русија – гас и Крим, Француска и Немачка – руски гас, Крим и одговорност за неодговорно понашање украјинских политичара, САД – руски гас, Крим, оружје, политичку подршку неодговорном понашању украјинских политичара. Нема стратегије, али и то је нека стратегија“, навела је Захарова на свом Телеграм каналу.
Сенатор Алексеј Пушков каже да се Кијев непрекидно жали на друге земље због питања Крима.
​„Вечне жалбе Кијева… говоре о крајњој неспособности руководеће украјинске елите. Њој су за сопствену неспобност криви други“, написао је Пушков на Твитеру и додао да у Украјини јадикују и због тога што Америка није зауставила „Северни ток 2“.
Подсетимо, односи на релацији Кијев-Москва су у кризи због питања Крима и Донбаса.
Крим се ујединио с Русијом после референдума који је одржан у марту 2014. године након државног удара у Украјини, на ком се већина становника Републике Крим и Севастопоља изјаснила за улазак у састав Русије.
Украјина сматра Крим својом територијом, али привремено окупираном, док су руске власти више пута саопштавале да су се Кримљани демократским путем и у складу са међународним правом и статутом УН изјаснили за присаједињење Русији. Председник Русије Владимир Путин рекао је да је то питање затворено.
С друге стране, у Донбасу је од 27. јула прошле године на снази свеобухватни прекид ватре. Ове мере подразумевају потпуну забрану пуцања, размештања наоружања у насељима и у њиховој близини, офанзивних и извиђачко-диверзантских акција. Осим тога, предвиђена је дисциплинска одговорност за кршење прекида ватре. Наредбе о прекиду ватре које садрже мере за његово одржавање морају бити на снази све док се сукоб не реши у потпуности.
Међутим, од фебруара 2021. ситуација у Донбасу поново је почела да се погоршава.
Прочитајте још:
 
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала