Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

А где су ту грађани: Пропис који је жестоко поделио адвокате и правнике у Србији

© Фото : freeimages.comАдвокати, суд, чекић
Адвокати, суд, чекић - Sputnik Србија, 1920, 13.06.2021
Пратите нас
Правна струка дуго није била толико подељена као око предлога измена Закона о парничном поступку, који је већ извео на улице адвокате у чијим су еснафским удружењима пале и оставке због овог прописа. И док адвокати тврде да је закон неуставан, из Министарства правде поручују да нови закон унапређује судство у Србији.
Судећи по порукама са последњег протеста адвоката одржаног 11. јуна, адвокати не одустају од захтева да се спорни нацрт Закона о парничном поступку (ЗПП), који је објављен 19. маја, повуче из јавне расправе, упркос томе што је 4. јуна постигнут компромис између Министарства правде и Адвокатске коморе Србије (АКС).
Уместо онога што су дојучерашњи челници АКС и надлежног Министарства договорили, по свему судећи, до 21. јуна неће бити одређени чланови радне групе из редова адвокатуре и рад радне групе неће бити настављен 1. јула.

Адвокати за повлачење закона, Министарство остаје при своме

Став бројних адвоката, па и оних са којима је разговарао Спутњик, Зоре Добричанин Никодиновић и Марка Милутиновића је децидан — предлог ЗПП-а треба повући из јавне расправе, формирати нову радну групу, у којој ће овај пут бити више представника струке од страних инвеститора и невладиних организација (који су чинили добар део претходне радне групе) и тек потом покренути нову јавну расправу.
Претходно би, сматрају оба Спутњикова саговорника, требало видети да ли је Србији уопште потребан нови ЗПП.
„У целом нацрту има толико тога спорног да он није за било какве измене или допуне. Он цео мора да буде повучен. Након тога требало би да се утврди да ли уопште постоји реална потреба да се закон мења и то урадити на ваљан начин“, сматра Милутиновић, на чије се речи надовезује Добричанин Никодиновићева, наводећи да нова радна група за израду закона треба да се састоји од угледних професора, адвоката, правобранилаца и свих других стручњака који се баве цивилним правом.
Али, према њеним речима, све би то требало радити без журбе и то, како каже, уколико се у практичној примени закона схвати да он не одговара тренутним условима у друштву или у области својинских права грађана.
„ЗПП и Закон о кривичном поступку су два основна алата по којима раде судови у Србији и не можете системски закон као што је ЗПП да мењате за два месеца наврат-нанос. То је процес који траје годинама“, истиче Добричанин Никодиновићева.
Уз то, она се, како каже, плаши да ће оно што је договорено са Министарством 4. јуна (брисање спорних чланова предлога, допуњавање радне групе адвокатима) бити анулирано посланичким амандманима у Скупштини. Тако нешто је, тврди она, већ виђено.
Што се надлежног Министарства тиче, споразум са АКС је основа на за даљи рад на изменама и допунама ЗПП-а и додају да је споразумом са адвокатском организацијом прихватило најзначајније примедбе адвоката. Уз то, „нацрт закона неће бити повучен са јавне расправе, већ ће рад на нацрту закона бити настављен у складу са потписаним споразумом и после спровођења јавне расправе, а у циљу постизања сагласности са представницима адвокатуре“, наводи се у саопштењу прес-службе Министарства правде достављеном Спутњику.

Неуставан или унапређује рад судства

И док адвокати тврде да је предлог закона неуставан и није у складу ни са Европском конвенцијом о људским правима у Министарству правде, тврде да ће се новим ЗПП-ом најоптерећенији судови у држави који су судили у тзв. масовним предметима растеретити, јер ће спорови из њихове надлежности бити пренети на све судове у Србији на чијим се подручјима налазе пребивалишта или седишта странака у поступку.
„На тај начин се смањују и трошкови поступка, јер грађани више неће морати да путују из места у којима живе да би дошли на рочишта у Београд или Нови Сад. Поред тога, грађанима ће оваквим прописивањем надлежности бити омогућен и једнак приступ правди, јер судови више неће бити преоптерећени већ равномерно оптерећени, а биће им омогућено и да у истој врсти поступака до правноснажне пресуде дођу у исто време у било ком суду у Србији. Тиме ће бити омогућено и ефикасније вођење поступка и доношење пресуде у разумном року“, каже се у саопштењу Министарства правде.
Према Милутиновићевим речима, неуставност предлога закона најочитије се огледа у одредби да грађани плате судску таксу као услов за вођење парнице. Том се одредбом, додаје, грађанима онемогућава право на слободан приступ суду.
„Предложене измене подразумевају да се тужба повлачи ако не платите таксу као тужилац у року од осам дана од припремног рочишта. Дакле, онемогућени сте да водите парнични поступак ради заштите својих права. Они који су радили нацрт често истичу да постоји могућност да суд ослободи плаћања трошкова оне који су слабијег материјалног стања. Али опет се поставља питање шта то значи — да ли можете да рачунате да ћете бити ослобођени трошкова ако нисте запослени или примате минималну зараду или такса коју треба да платите износи две ваше месечне зараде… То ничим није прецизирано“, пита се он.
Други пример кршења Устава и људских права јесте, према Миловановићевим речима, питање изузећа судије из парничног поступка. До сада се то радило тако што када странка поднесе предлог за изузеће судије, он прекида сваки рад на предмету и о томе обавештава председника суда који одлучује о захтеву за изузеће.
По предлогу измена Закона о парничном поступку, судија чије се изузеће тражи, може сâм да донесе одлуку о неоснованости захтева за изузећем — против тог решења не постоји право жалбе и притом може странци да изрекне казну од 150.000 динара због злоупотребе овлашћења у циљу одуговлачења поступка. Ова два недостатка су, према речима нашег саговорника, горући и које, како каже, правни лаици најлакше разумеју.
Зора Добричанин Никодиновић помиње још и ретроактивност појединих одредби у нацрту, као и еСуд који би, како каже, уколико буде био примењен, учинио да се адвокати одвоје од суда и клијената, а адвокатура би изгубила своју суштину.
„Ми имамо бојазан да је ово покушај да се странке удаље од суда, да се адвокати удаље од суда и у ситуацији где су нам многи послови одузети увођењем извршитеља, нотара, посредника у продаји некретнина и тако даље, многи од нас сматрају да је и ово покушај увођења медијације на мала врата. Тако да мислимо да ово неће бити добро ни за адвокатуру, а наравно ни за права грађана“, констатује она.
Са друге стране, из Министарства правде поручују да ће коришћење информационо-комуникационих технологија, уз поштовање свих безбедносних услова, унапредити рад судова.
„Њиховим коришћењем грађани и привреда могу да уштеде и време и новац. Доношење овог закона омогућиће и боље позиционирање наше земље на ранг-листи Светске банке о условима пословања — Doing Business, јер привредни субјекти више неће имати непотребне трошкове вођења судских поступака. То ће свакако допринети и привлачењу директних страних инвестиција у нашој земљи“, наводи се у саопштењу.

Теже или лакше за грађане

Предложеним изменама ЗПП-а и променама правила парничног поступка, убеђени су наши саговорници, не може се постићи циљ — једноставнији приступ правди. Рад судства се, каже Милутиновић, убрзава унутар организације судова; ако су у питању спорови грађана са банкама, они могу да буду убрзани, како истиче Добричанин Никодиновићева, на милион других начина — решењем Народне банке, седницом Врховног суда, делегацијом надлежности, изменама судског пословника.
Објављен и упућен на јавну расправу 19. маја, предлог измена Закона о парничном поступку изазвао је неколико протеста адвоката, али и турбуленције у адвокатским еснафским удружењима. Оптужени да су знали за спорне промене, али да нису реаговали нити да су о томе обавестили своје колеге, на оставке су били принуђени челници Адвокатске коморе Београда и других адвокатских удружења.
Против закона изјаснила су се и поједина медијска удружења (асоцијација Локал прес, Фондација Славко Ћурувија, Грађанске иницијативе, Независно друштво новинара Војводине и Независно удружење новинара Србије), тврдећи да ће нови закон по медије, нарочито локалне, имати последице који је имао Закон о информисању из 1998. године.
Новинарска удружења наводе да одредбе о плаћању судске таксе унапред могу да доведу „до ситуације у којој економски моћнији тужилац туженог може сасвим финансијски да исцрпи већ самим подношењем тужбе са високим тужбеним захтевом, чак и у случају да његов захтев нема никакво правно и чињенично утемељење“.
Прочитајте још:
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала