Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Година када лето уопште није дошло

© Tanjug / Јарослав ПапЗима
Зима - Sputnik Србија, 1920, 14.06.2021
Пратите нас
Названа још и као "година без лета", 1816. је била најбизарнија година откако постоји метеоролошка документација. Док су јануар и фебруар протекли у стандардном духу, у марту је дошло до приличног захлађења. У априлу и мају киша није престајала да пада, у јуну и јулу је мраз већ био свакодневна појава, а у Њујорку је пало око метар снега.
Европу је погодило огромно невреме, а бројне реке су се излиле из корита. Ове неуобичајене појаве нанеле су огромну штету пољопривреди широм света, и цена хране се удесетостручила.
Нико није знао зашто је зима дошла уместо лета, све до 1920, када је амерички научник Вилијам Хемфрис поставио данас широко прихваћену хипотезу за тај климатски феномен.
Хемфрис је открио да је у априлу 1815. дошло до ерупције вулкана Тамбору, који је у атмосферу избацио тоне вулканског пепела.
Облак је био толико велики да је већи део северне хемисфере био наткривен дебелим покривачем прашине и прљавштине, а тек у мају 1816. постало је јасно да нешто није у реду.
Мраз је потукао све усеве, а глад која је избила након тога узроковала је друштвене нереде, побуне, пропаст читавих људских заједница и повећање стопе криминала.
“Година без лета” је према бројним научницима такође главни кривац за избијање једне од најсмртоноснијих епидемија тифуса у историји. Док је хладноћа парализовала северну хемисферу, монсуни су опустошили јужну, подстичући ширење колере и убијајући тиме десетине хиљада људи.
Ирска је након тога преживела катастрофалну глад, а Кина је, иронично, била присиљена да напусти сађење пиринча и узгаја профитабилнији мак.
Прочитајте још:
 
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала