Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Времеплов у Београду на 80 обртаја: Како се слушала музика између два светска рата

© Sputnik / Валентина БулатовићИзложба "Музички интермецо - Колекција грамофонских плоча Павла Бељанског
Изложба Музички интермецо - Колекција грамофонских плоча Павла Бељанског - Sputnik Србија, 1920, 21.06.2021
Пратите нас
У Галерији САНУ у Београду у уторак увече отвара се изложба „Музички интермецо – Колекција грамофонских плоча Павла Бељанског“, која сведочи о укусу чувеног колекционара и његовој посвећености музици, али и о кретањима у музичкој индустрији у периоду између два светска рата.

Вредна музичка колекција која сведочи о читавој епохи

Колекција грамофонских плоча Павла Бељанског обухвата више од деведесет снимака за слушање на брзинама од 78 и 80 обртаја у минути. Реч је о репрезентативним издањима класичне музике чувених светских компанија као што су „Колумбија“ (Columbia Records), „Хиз мастерс војс“ (His Master’s Voice), „Пате“ (Pathé), „Полидор“ (Polydor), рекла је на конференцији за новинаре ауторка изложбе Јасмина Јакшић Субић.
Колекција садржи плоче од шелака, набављане у периоду између два светска рата, на којима су забележена дела чувених композитора из доба барока, бечке класике, романтизма и с почетка 20. века. Реч је о ремек-делима Баха, Хендла, Хајдна, Моцарта, Бетовена, великана 19. века као што су Шопен, Шуберт, Лист, Вагнер, Сметана, као и аутора који су закорачили у 20. век, попут Дебисија, Равела, Стравинског.
Према речима ауторке изложбе, у колекцији је највише Бетовенових композиција, а већина издања је набављена 1927. године, када је обележаван јубилеј великог композитора и када су велике дискографске куће попут „Колумбија рекордса“ и „Хиз мастерс војса“ објавиле бројна издања с његовим делима.
© Sputnik / Валентина БулатовићУчесници конференције за новинаре поводом изложбе колекције плоча Павла Бељанског у Галерији САНУ
Учесници конференције за новинаре поводом изложбе колекције плоча Павла Бељанског у Галерији САНУ - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Учесници конференције за новинаре поводом изложбе колекције плоча Павла Бељанског у Галерији САНУ
Посебну вредност колекцији даје то што су на плочама забележена извођења великих уметника попут пијаниста Рахмањинова, Кортоа, Фридмана, виолиниста Крајзлера и Тибоа, оперских певача као што су Фјодор Шаљапин, Пјеро Паули или Енрико Спада, као и оркестара Њујорка, Сан Франциска и Лондона, предвођених највећим диригентима 20. века.
Ауторка изложбе објашњава да средином двадесетих година техничке могућности нису биле такве да се више пута сними једно извођење, тако да су за снимање бирани најбољи оркестри и музичари и најбоље дворане.
„Због типа продукције на једну страну плоче могло је да стане десетак минута, тако да су албуми садржали по једну композицију. На сваком од њих је четири до 12 плоча, на којима су репродуковани концерти, симфоније... За снимање су били неопходни и уредници који су скраћивали одређене делове композиција“, објашњава Јасмина Јакшић Субић.

Музички "соареи" у Господар Јевремовој улици

Павле Бељански је у свом стану у Јевремовој улици у Београду организовао дружења, својеврсне „соарее“, чији је неизоставни елемент било слушање музике, а током Другог светског рата био је задужен и за осмишљавање музичког програма приликом окупљања код вајара Сретена Стојановића.
© Sputnik / Валентина БулатовићДетаљ с изложбе "Музички интермецо - Колекција грамофонских плоча Павла Бељанског" у Галерији САНУ
Детаљ с изложбе Музички интермецо - Колекција грамофонских плоча Павла Бељанског у Галерији САНУ - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Детаљ с изложбе "Музички интермецо - Колекција грамофонских плоча Павла Бељанског" у Галерији САНУ
„Тај пријатељски однос с ликовним уметницима очитује се и у томе што је појединима од њих, попут Недељка Гвозденовића, дозвољавао да пуштају музику с његовог грамофона и када он није био у Београду. То је за њега представљало посебан чин. Чувао је своје плоче као зеницу ока, тако да су оне и данас изузетно добро очуване, иако је шелак крт материјал и лако се ломи“, објашњава ауторка изложбе.

Музичка путовања по Европи

Комплети плоча који чине најатрактивнији део колекције били су знатно другачије упаковани од појединачних издања. Омоти комплета, богато декорисани и направљени од веома чврстог картона, са унутрашњим појединачним папирним „рукавима” за сваки примерак, садржали су и програмске књижице луксузне израде, што су данас, поред самих фонограма, најзначајнији извори информација о раној фази развоја историје дискографије и графичког дизајна који је пратио музику снимљену на плоче од шелака.
© Sputnik / Валентина БулатовићДетаљ с изложбе "Музички интермецо - Колекција грамофонских плоча Павла Бељанског" у Галерији САНУ
Детаљ с изложбе Музички интермецо - Колекција грамофонских плоча Павла Бељанског у Галерији САНУ - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Детаљ с изложбе "Музички интермецо - Колекција грамофонских плоча Павла Бељанског" у Галерији САНУ
„Захваљујући колекцији грамофонских плоча и пратећим подацима о продавницама у којима их је набављао, сазнајемо и да Павле Бељански није обилазио само антикварнице и галерије, него и продавнице плоча у Паризу, Риму, Фиренци, али и у Љубљани, Загребу и Београду. Неке од плоча с изложбе набављене су у чувеној продавници Јефте М. Павловића у Београду, о чему сведочи златни печат на њиховим омотима“, навела је ауторка.

Дипломата с истанчаним укусом

Као дипломата од каријере Павле Бељански (1892 – 1965) задужио је српски народ, захваљујући љубави према сакупљању уметничких дела и истанчаном укусу који је диктирао њихов избор. Бељански је поклањао изузетну пажњу свету уметности, музејима, обиласку старина, антикварница и галерија, атељеа и места где су уметници излагали.
Живот Павла Бељанског може се пратити кроз периоде који укључују разне аспекте његове зрелости и каријере. Школовао се у Београду и Паризу, а током Првог светског рата био је на Крфу са српском војском.
Између два рата Бељански је као дипломата боравио у европским центрима, као што су Стокхолм, Варшава, Берлин, Беч, Париз и Рим, као и у Београду, где му је био дом. Уз непрекидно напредовање у служби, бавио се прикупљањем дела савремене југословенске уметности.
Период Другог светског рата провео је у Београду као пензионисани дипломата. Поново се активирао у дипломатској служби непосредно по окончању рата 1945. године, као шеф Протокола Министарства иностраних послова, у којем је био запослен до пензионисања 1959. године.
Последње године живота провео је у Београду трагајући за трајним решењем статуса своје изузетне уметничке колекције. Збирку је поклонио свом народу путем Уговора о поклону с руководством АП Војводине 1957. године. Спомен збирка Павла Бељанског коначно је отворена 1961. године у Новом Саду.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала