Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

После потеза Црне Горе: У Србију из Хрватске прво стиже провокација — шта је следеће?

© Flickr / European ParliamentЗаставе Хрватске и ЕУ
Заставе Хрватске и ЕУ - Sputnik Србија, 1920, 23.06.2021
Пратите нас
Србија је формално у Скупштини донела Декларацију о осуди злочина у Сребреници и у том смислу је та ствар формално стављена ад акта. Било би потпуно бесмислено да се доноси друга декларација на исту тему, па је ово заправо „пацка“ Хрватске у контексту текућих препуцавања око декларације у црногорском парламенту и реакција које су биле код нас.
Овако Милан Игрутиновић из Института за европске студије гледа на поруку хрватског шефа дипломатије Гордана Грлића Радмана да Србија на путу према ЕУ треба да „покаже суштински и одржив напредак у темељним подручјима и да покаже вољу за испуњавање свих потребних критеријума“, а међу којима је и „признавање геноцида у Сребреници“.

„Пацка“ Србији на таласу црногорске декларације

Према Игрутиновићевом мишљењу, изјава хрватског министра свакако није формалан услов за приступање Србије Европској унији и тешко да то може постати, али јесте ситна „пацка“ која долази након црногорске декларације и носи одређену поруку.
„Сада је то питање, са једне стране, политичке вештине, односно да ли ћете ви излазити и јавно говорити да у Сребреници није било геноцида, што позитивно звучи за домаћу публику, док се на неком међународном форуму и у међународној политици, с обзиром на постојање пресуде Међународног суда правде, такве изјаве апсолутно тумаче као проблематичне, без обзира на то како ми то овде доживљавали. Дакле, ово је ситна порука Србији да државни функционери, на неки начин, пазе шта говоре о томе, односно на пољу регионалне политике, јер то у неком тренутку можда може постати проблем“, оцењује Игрутиновић.

Хрватско инаћење — сигнал дубљих проблема Београда и Брисела

У том смислу, додаје он, иако ово јесте ситна најава о расположењу појединих држава региона, за њену строгу формализацију у виду услова морала би да постоји широка воља осталих држава-чланица ЕУ.
„Са друге стране, уколико то постане формални захтев у неком наредном периоду, онда је то сигнал једног дубљег проблема у нашим односима са ЕУ, а не само воље хрватског министра спољних послова или неке поједине државе-чланице. Наиме, Хрватска је мала, најновија чланица Уније и ако се деси да она успешно блокира Србију, то је онда шири сигнал да ће читав низ земаља ЕУ благонаклоно гледати на блокирање Србије, а заправо пустити Хрватску да се са тим залети, док ће оне стајати са стране и давати прећутну подршку“, сматра Игрутиновић.
Зато, како додаје, неко евентуално будуће хрватско инаћење или формална блокада преговора не би били само сигнал хрватско-српских односа, већ дубљих проблема на релацији Београд-Брисел.
Хрватска се неће претерано залетати самостално контра вољи осталих држава, јер не постоје те теме које су текуће и у критичном смислу важне. Али, ако се она некако заинати и то прође на форумима ЕУ, то је онда заправо сигнал да је читав низ других држава-чланица подржава, али ће стајати са стране и пустити да се то води као нека врста српско-хрватских негативних односа, без тога да се оне, на неки начин, издају да заправо чине нешто нажао Србији“, уверен је Милан Игрутиновић.

Хрватска никада не би испунила услов који намеће Србији

Историчар Чедомир Антић за Спутњик каже да је изјава Грлић Радмана заправо изванредна вест и да је треба мирно примити, јер је хрватски шеф дипломатије Србији пуно помогао наметањем услова које Хрватска никада не би испунила да су њој давани.
„Када је реч о квалификацији злочина у Сребреници на начин на који га дефинишу хрватска и дипломатије већине европских земаља, то је само начин да се Србија даље унижава и оштећује. Нажалост, ми имамо ту ситуацију да од нас то тражи једна земља која никада није признала геноцид над српским народом, а ту није реч о шест, десет или шездесет хиљада мушкараца, већ о више од пола милиона мушкараца, жена и деце које је побила држава за коју и хрватска левица и десница сматрају да је део хрватске државне вертикале и традиције. Нити су били спремни да прихвате последице ових ратова, нити су били спремни да осуде злочине и злочинце, а он говори о односу према злочинима и жртвама. Како га није срамота?“, пита Антић.
Он додаје да су српски судови за ратне злочине процесуирали и осудили свега десет одсто оптужених из Хрватске, док се Грлићева партијска колегиница Јадранка Косор окумила са оптуженим за ратне злочине из Вуковара, чије је изручење Србија тражила. Такође, примећује Антић, земља која дугује између 25 и 30 хиљада станова својим грађанима, док је сиромашна и разрушена Босна и Херцеговина станове вратила, нема права никоме ништа да каже.

Гажење обећања — хрватска традиција

„У време када је Хрватска грцала под притиском Словеније и неких других европских земаља, нама је отворено и јасно речено да Хрватска неће никада поновити политику коју је Словенија водила према њој. Тек што је примљена у ЕУ, Хрватска је погазила то своје обећање и то је једна традиција откако Хрватска постоји као држава. Радман Грлић нам сада јасно ставља до знања да ЕУ више није наш циљ. За нас је Европска унија била циљ као заједница вредности и као средство да постанемо модерна, успешна земља, а управо чланице као што је Хрватска, ти мали немачки кербери у Источној Европи, управо они говоре против свега, против идеје ширења и идеје заједнице вредности. Европска унија која ни сама више није оно што је била пре 15 година, а камоли оно што је требало да буде, не може бити наш циљ“, категоричан је историчар.
Србија треба да схвата Европску унију на начин на који смо схватали сваку другу велику силу, укључујући Отоманско царство и нацистичку Немачку — кроз то колико може да нам нанесе зла и кроз то колико можемо да је искористимо, закључује Чедомир Антић за Спутњик.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала