Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Мађарска визија: Орбан руши „европско царство“, а савезника види у Србији

© AP Photo / OLIVIER MATTHYSВиктор Орбан
Виктор Орбан - Sputnik Србија, 1920, 01.07.2021
Пратите нас
Србија је кључ за дешавања, не само на Западном Балкану, већ и значајном делу Европе – симбол исхода и судбине проширења Европске уније. Отуда и експлицитно помињање Србије у плану мађарске владе. Србија би у ЕУ унела нову енергију, а српско-мађарски односи су све бољи и интензивнији и Србија у ЕУ један је од главних интереса Мађарске.
Овако декларацију мађарске владе у седам тачака коментаришу лидер Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор и докторант на Факултету политичких наука Вук Лазић.

Западни Балкан, а нарочито Србија унела би нову енергију у ЕУ

Влада мађарског премијера Виктора Орбана објавила је у хрватским медијима текст у виду огласа под називом „О будућности Европске уније“ у којем се налази седам предлога иза којих стоји Мађарска. Међу предлозима стоји одлучно противљење стварању „европског царства“, а уз то, захтева се и да Србија постане члан Европске уније, пренео је загребачки „Вечерњи лист“, који је објавио декларацију мађарске владе.
Мађарска је, подсећа Пастор, недавно преузела председавање Вишеградском групом, коју, осим ње, чине и Пољска, Словачка и Чешка. Заједничко убеђење ове четири земље је да се ЕУ мора ширити према Западном Балкану.
„Убеђење је ових земаља да се проблеми унутар ЕУ могу решавати само новом енергијом, а нову енергију сигурно би могле да унесу западнобалканске земље, међу њима, пре свега Србија и да проблеми о којима се стално говори, који су нека врста спутавања проширења Уније према Западном Балкану, мањи него енергија које би ове земље унеле у Унију“, сматра Пастор.
Помињање Србије у декларацији мађарске владе може се сагледати у контексту све бољих и интензивнијих српско-мађарских односа, каже докторант факултета политичких наука Вук Лазић – од 2012, када се српско-мађарски односи нарочито интензивирају, мађарски интерес је постала све ближа интеграција са Србијом, када мађарска подршка српским евроинтеграцијама постаје неупитна.
„Такође је интересантно како Мађарска уклапа своју позицију, с једне стране према ЕУ, где прави одређени отклон и, с друге стране, према Србији, коју гура у један такав пројекат. Тако да је ту на делу комбинација одређених идеолошких становишта и политичког прагматизма, који Мађарска баштини и у односима према Србији“, наводи Лазић.

Мађарски захтев – Европа традиционалних вредности

Седам тачака мађарске декларације помињу, не само „не“ ономе што се назива „европским царством“, односно, европској супердржави, за чију изградњу, сматрају мађарски званичници, нико у Бриселу није добио овлашћење. Мађарска влада противи се упливу међународних невладиних организација у доношење одлука унутар ЕУ, позива на већу ангажованост националних парламената уместо Европског парламента који је, како се наводи, постао сам себи сврха.
Такође, упозорава се да Европи прети опасност од миграција и пандемија и да, ако су заједнички успеси мањи од појединачних, то значи крај Уније.
Ови ставови су, према Лазићевим речима, очекивани – ради се о позицијама мађарске владе према ЕУ који су познати већ неколико година.
„Посебно је занимљива тачка која прави дистинкцију између ЕУ као административног, бирократског апарата или као политичког пројекта и Европе коју Мађарска замишља у другачијим конотацијама. Европе која представља одређену идеју која је различита од ЕУ. Ако пратимо изјаве мађарских званичника видимо да Мађарска жели Европу засновану на традиционалним вредностима, инсистира на ономе што се назива „Европом нација“, где би националне државе и њихова сарадња имале приоритет, а не наднационални формати који би диктирали односе између европских држава или их усмеравали на неки други начин“, објашњава он.
Пастор подсећа да је француски председник Емануел Макрон пре око годину дана покренуо иницијативу о дискусији о будућности ЕУ и, према његовом мишљењу, декларацију мађарске владе требало би посматрати и као допринос тој расправи.
„Из тог разлога убеђења су преточена у тачке без неког великог отварања, јер је ово први значајнији допринос тој јавној расправи о будућности ЕУ“, каже Пастор.

Декларација и европски отпор мађарској политици

Програмски документ мађарске владе објављен је у тренутку затегнутих односа између Будимпеште и остатка ЕУ којим се, наводно, дискриминишу хомосексуалци. Ствар је отишла дотле да је холандски премијер Марк Руте назвао мађарску недораслом за чланство у ЕУ и чак обећао да ће је „бацити на колена“.
Пастор карактерише Рутеов иступ као трагикомичан и истиче да не може са сигурношћу да тврди да постоје узрочно-последичне везе између декларације и тренутних тензија на релацији Мађарска-ЕУ. Оно у шта је сигуран, како каже, јесте да Мађарска и Мађари немају чега да се стиде када се упоређују са другим земљама и народима.
„То не значи да смо безгрешни, али немамо ни мање ни више грехова него било ко други и свако са својим грехом мора да се суочи“, наглашава он.
Лазић је, пак, уверен да је декларација једна врста одговора Бриселу.
„До сада, Мађарска је успевала да нађе модус вивенди са Бриселом, тако да и ове тачке треба сагледати у том смислу. Нисам сигуран колико ће Мађарска имати снаге да их реализује или да за њих придобије подршку за њихову реализацију унутар ЕУ, али оне одсликавају специфичну и све самосталнију позицију Мађарске унутар ЕУ и спрам неких пројеката Брисела, које он нарочито фаворизује“, закључује Лазић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала