Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Слободан Шијан о новом филму: Занима ме судбина интелектуалца у вечито варљивим временима у Србији

© Фото : Јутјуб/РТСБуди Бог с нама
Буди Бог с нама - Sputnik Србија, 1920, 02.07.2021
Пратите нас
Судбина интелектуалца у нестабилним, вечито променљивим временима у Србији – то је оно што ме занима у филму „Буди Бог с нама“, каже за Спутњик легенда југословенске кинематографије Слободан Шијан.
Његов нови филм посвећен је првом филмском критичару и авангардном ствараоцу Бошку Токину, који је, заједно са Љубомиром Мицићем, Андрићем, Ујевићем и Црњанским стварао у периоду између два рата. Токин је аутор и прве филмске критике, потписник манифеста зенитизма и један од оснивача часописа „Зенит“ 1921. године, а његов роман „Теразије“ и изгубљени филм „Буди Бог с нама“ убрајају се у прва авангардна остварења.

Биљке које у нашој култури не успевају

Редитељ култних филмова попут „Маратонци трче почасни круг“, „Ко то тамо пева“, „Како сам систематски уништен од идиота“, Слободан Шијан који себе види као аутора комедија каже да је ова прича пре фантазмагорична авантура него биографско остварење.
„То је филм о младим људима који желе нешто да промене јер су управо изашли из једног од најгорих ратних сукоба у историји и који не верују у старе вредности“, наводи Шијан и додаје да ипак та врста интелектуалаца, визионара не успевају као биљке у нашој култури.
Импресивна глумачка екипа ангажована на овом пројекту међу којима су Милош Биковић, Слобода Мићаловић, Горан Богдан, Небојша Дугалић, Андрија Милошевић, Сергеј Трифуновић, за награђиваног редитеља представљају младу снагу данашњег филма са којима је било задовољство забављати се, исто колико су се Токин и екипа забављали снимајући свој изгубљени авангардни филм.

Писао због `круха`

Шта је то у стваралаштву Бошка Токина што вас је инспирисало за стварање овог филма?
-Токин је занимљив лик, а мене је пре свега инспирисала његова веза са филмом. Он је стварао између два рата и писао је сјајне филмске критике. Његов се суд о филмовима временом потврдио – био је изузетно информисан, није много грешио у процени и то ме је привукло још док сам био млади филмаџија. Годинама сам се заносио да урадим нешто у вези с њим и то је некако успело да прође.
Бошко Токин је један од људи који је промовисао филм као уметност између два рата када су сви сматрали да је филм вашарска ствар. Основао је први Клуб филмофила, написао прву историју седме уметности код нас и са Владетом Лукићем написао је ’Филмски лексикон’. Запањујуће је колико је приказа, теоријских текстова о филму објавио у предратној штампи да сам се увек питао – за кога их је писао, ко их је читао. Са променом политичког система, он је остао на маргини, чак је био у затвору јер је писао током рата за неке новине. То је било тада кажњиво. Читао сам те његове текстове, то су углавном била препричавања филмова који су се приказивали без икаквог чак и критичког суда. Он је на суду рекао да је морао ’због круха’.
Имамо ли свест о томе какво је наслеђе иза себе оставио Бошко Токин?
-Мислим да му дугујемо много. Међутим, филм се више базира на томе како се мења ситуација за једну групу младих, полетних људи који су хтели да мењају свет, уметност, културу. У годинама када је све требало да се промени, Мицић и Токин завршили су на маргини, готово да не постоје, јер нису били лево оријентисани. Они су и пре рата били прогоњени – Мицићу је забрањивана изложба и неки Токинови текстови о руским филмовима нису били по вољи властима. Све је то код нас помало трауматично и смешно, а мени је то занимљиво. То је филм о младим људима који у нешто верују.
© Sputnik / Дејан СимићЛегенда југословенске кинематографије, сликар и писац, Слободан Шијан
Легенда југословенске кинематографије, сликар и писац, Слободан Шијан - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Легенда југословенске кинематографије, сликар и писац, Слободан Шијан

Комедија са тужним тоновима

У роману „Теразије“ из 1932. године, Токин пише о Београду као граду без идеала, без друштвеног морала, граду који је на коцку ставио основне црте своје нације. Какав ћемо Београд видети у вашем филму?
-Желим да направим весео филм који ће публици на пријемчив начин дати нешто од те проблематике о којој сам говорио. То неће бити филм о авангарди, већ о људима који желе нешто да промене у животу. То је комедија са тужним тоновима, као живот који је код нас типичан.
Попут ваших култних остварања и овај филм је смештен у епоху. Да ли од савремености бежите у епоху?
-То је дошло онако спонтано. Током реализације филмова, рецимо за ’Ко то тамо пева’, чија је радња у аутобусу ГСП-а, сматрао сам да ће тај хумор боље да функционише ако га померимо у друго време. Епоха даје већу могућност стилизације и измешта ствар из овог времена.
Ретки су филмови из савремене кинематографије којима се изнова враћамо. Попут многих ваших филмова, хоћемо ли ово остварење ипак гледати више од два пута?
-Прво треба да га завршим, а кад га завршим, надам се да ћете га гледати. Никад се не зна...
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала