Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Пола века без Џима Морисона, песника који је дрмао кавез

CC0 / Насловница албума / Џим Морисон
Џим Морисон - Sputnik Србија, 1920, 03.07.2021
Пратите нас
„Потребан нам је један Џим Морисон да продрма кавез, да надјача гласове на градским трговима, да нас као Дионис поведе. Прошло је 50 година и ми схватамо да он јесте био опасан по друштво и јесте говорио слободно али и да таквог гласа у поезији и рокенролу више немамо, каже за Спутњик књижевник Саво Стијеповић.
На данашњи дан, пре пола века, у двадесет седмој години напустио нас је Џим Морисон, фронтмен легендарних „Дорса“, Дионис рокенрола и песник који је за собом оставио опус достојан поштовања.
„Да није било ’Дорса’ и Џима Морисона можда не би било ни Пети Смит, ни Игија Попа, можда не би било ни панка“, додаје Стијеповић.

Кловн који хода по даскама

„Огорчени песник-лудак је кловн који хода по даскама“ написао је Џим Морисон у једној песми, „осетљиво људско биће које има душу кловна“. Џим Морисон био је Краљ гуштера, Дивље дете, Дионис рокенрола. Све ови надимци забављали су га, јер он је веома добро знао ко је…
„Одувек сам желео да се бавим писањем, али ми се увек чинило да неће ваљати уколико се то деси да рука узме оловку и почне да се креће тако да ја заправо немам ништа с тим“, рекао је Морисон у једном интервјуу. За Саву Стјеповића књижевника који је приредио двоброј часописа „Градац“ посвећен Морисону, он је пре свега био песник.
„Морисон је био песник и невероватно је шта је све прочитао и написао до своје двадесет седме године. У једном интервјуу чак је рекао да не жели да буде рокенрол звезда, али да би напуштање ’Дорса’ изгледало као да искаче из суманутог воза који пуном паром иде низбрдо. Дакле, поломио би се сасвим. И јесте се поломио и скончао у Паризу 1971. године. На крају крајева, на његовом гробу пише Џим Морисон, песник“, каже за Спутњик Саво Стијеповић.

Америчка молитва

„Дорси“ су настали из стихова Вилијема Блејка: „Ако се прочисте врата перцепције, све ће се пред човеком указати онакво какво јесте: бескрајно“.
У време рађања рокенрола, Џим Морисон пригрлио је нову музику и дао јој шансу да постане део његовог ритуала. Џим песник поштовао је Џима рокера, али се ипак трудио да направи разлику између те две стваралачке енергије.
„Рокенрол песме су махом базичније, простије. Оне углавном имају ритам и основни метар, док класична песма пружа неупоредиво веће могућности“, говорио је Морисон.
Ипак, опсесивне Морисонове теме, његова романтичарска заљубљеност у смрт, путовање у трансцедентално, с друге стране стварности, мотив аутопута појављују у његовом стваралаштву, музичком и литерарном.
„Те две стваралачке енергије преклапају се. Он јесте био рокенрол стар и јесте био велики песник и то се ревалоризовало током седамдесет и осамдесетих година нарочито после чудног, заумног албума ’Америчка молитва’ где су ’Дорси’ у музику уклопили рецитале Џима Морисона“, наводи Стијеповић.
Према његовом мишљењу, Морисон је и у поезији и у музици био најчеститији, најпоетскији глас друге половине двадесетог века.
„Ми у песмама ’Дорса’ видимо једног генија, једну личност која је изузетно образована и која говори опасне ствари о свом времену; личност која нема контролу, чак искаче из шина. У томе је дивљина његове поетике. У поезији он се не ослања само на трубадуре, на Рембоа и симболизам, већ и на античку књижевност и на америчку поезију од Волта Витмана па надаље. Морисон је заиста био дивља особа, изузетно образована, али невероватно креативна“, сматра наш саговорник.

Концерт као церемонија

О ниједној рокенрол звезди као о Џимо Морисону, о ниједном бенду као о „Дорсима“ није написано толико квазилитерарних, пресудонадреалнихх текстова. Врхунски музичари Реј Манзарек, гитариста Роби Кригер, бубњар Џон Денсмор и Џим Морисон на сцени су дисали као једно. Ипак очи публике биле су упрте у Џима Морисона који их је, својим наступом, бацао у масовну хипнозу.
„Он јесте био фронтмен, главни лик ’Дорса’. Грејл Маркус је рекао да је можда најпоштенији тренутак у рокенролу био тај када је Џим Морисон 1969. године у Мајамију направио перформанс свлачења. Том приликом, одбио је да пева ’Light my fire’ и у неколико реченица суочио их са тиме шта се догађа у савременом свету. Обраћао се директно појединцу, не гомили, не маси, што је иначе реткост посебно у поп култури као масовном феномену“ истиче Стијеповић.

Од античке трагедије до позоришта суровости

Његови хероји били су уметници и писци. Одлично је познавао античку књижевност, био заљубљеник у романтичарску поезију, у симболисте. Разумео је и ишчитавао Артура Артоа и његово позориште суровости и попут свих њих са друге стране „врата“ видео је друго лице стварности.
„Ја заиста мислим да је он видео оно што је можда видео и Гилберт Кит Честертон у свом роману ’Човек који је био четвртак’ или оно што је видео Рембо у ’Илуминацијама’, Верлен, Макс Ернс или Џозеф Корад у ’Срцу таме’. Џим Морисон је видео страшно претеће лице новог човека који се појављује ван сваке емпатије, љубави, који само граби“, тврди Стијеповић.
© Wikipedia / Polfoto/Jan PerssonДорси у Копенхагену 1969. године
Дорси у Копенхагену 1969. године - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Дорси у Копенхагену 1969. године
Све у вези са побуном, нередом, хаосом којим је Морисон био фасциниран имало је везе са буђењем свести о аутопуту којим се човечанство креће.
„Ако узмемо ’Америчку молитву’, можемо пронаћи много стихова који говоре о томе шта ће се догодити за пола века. Мене забрињава то што је побуна данас најпотребнија, а нема је. На глобалном плану, дали су нам сва права а ми заправо никада нисмо били толико обесправљени. Толико смо омаловажени на свим пољима, а све је у служби тог либералног капитализма, који се само пресвукао у хаљине фашизма. Да је Џим Морисон данас жив, он би се смејао“, наглашава књижевник.

Аутопут за дивљину

Са двадесет седам година, Морисон је био светски рокенрол суперстар, песник, шаман модерне генерације који је аутопутем срљао у дивљину. Декартову премису преиначио је у стиху „Ја могу. Ја јесам“ и открио генерацији љубави да није лишена мрачних импулса. Његову стваралачку енергију, као огољено античко божанство пред смртницима, и сам тешко је могао издржати.
Смрт је само обична маска / за глуво доба ноћи“ писао је Морисон, „застрашујућа прељубазна гошћа коју сте одвукли у кревет“. Иста та гошћа обгрлила га је заувек 3. јула у Паризу. Мистериозно је дошла и са „кристалним бродом“ развалила „врата“ до друге стране...
© AFP 2021 / JOEL ROBINEЏим Морисон сахрањен је у Паризу на гробљу „Пер Лашез“ на којем почивају Молијер, Балзак, Шопен, Пруст, Оскар Вајлд...
Џим Морисон сахрањен је у Паризу на гробљу „Пер Лашез“ на којем почивају Молијер, Балзак, Шопен, Пруст, Оскар Вајлд... - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Џим Морисон сахрањен је у Паризу на гробљу „Пер Лашез“ на којем почивају Молијер, Балзак, Шопен, Пруст, Оскар Вајлд...
Прочитајте још:
Ленард Коен: Дивни губитник 
Легендарни фестивал на острву Вајт
Секс, дрога и Џенис Џоплин
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала