Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Ковид подстакао продају лековитог биља

© Sputnik / Sergey Malgavko / Уђи у фото-галеријуОтдыхающие на лавандовом поле в окрестностях села Тургеневка Бахчисарайского района Крыма
Отдыхающие на лавандовом поле в окрестностях села Тургеневка Бахчисарайского района Крыма - Sputnik Србија, 1920, 12.07.2021
Пратите нас
Лековито биље је врста производа које не излази из моде у последњих 10-15 година, а у потрази за јачањем имунитета панедмија ковида је томе додатно допринела, па је то биље значајан извозни артикал Србије.
У нади да ће подизањем имунитета спречити оболевање, људи у Србији су су за два месеца прошле године потрошњу лековитог биља изједначили са годишњом продајом.

Лековито биље, значајан извозни артикал

„Мислим да је и ова ситуација са короном прошле године окренула потрошаче ка здравијој исхрани. Потрошња чајева је порасла драстично. Такође и суплемената који подстичу имунитет. То је нешто што има перспективу и то је тржиште које расте. Сасвим сигурно би смо могли да повећамо површине и утростручимо их без икаквих проблема“, каже за Спутњик секретар Удружења за биљну производњу Привредне коморе Србије, Александар Богуновић.
Последњих година је у складу са глобалним пропагирањем здравог живота и добрих навика у исхрани, потрошња лековитог биља постала тренд у свету.
Људи у Србији су су за два месеца прошле године, у нади да ће ојачати имуните, потрошњу лековитог биља изједначили са годишњом продајом пре пандемије.
Да то може бити исплатива производња, сведочи податак да је у 2017. години извоз био вредан 16 милиона долара, а др Драгоја Радановић, научни саветник у одсеку за пољопривредна истраживања Института „Јосиф Панчић“ сматра да је прошле године извоз био око 25 милиона долара.

Расте извоз

Највише извозимо у Европу, око 80 одсто, посебно у Немачку, а остатак углавном оде у САД и Канаду.
По оцени људи из бранше, европске компаније спремне су да купе све што је произведено у Србији, а потражња за самониклим врстама, као и за гајеним биљем, камилицом, жалфијом, наном, белим слезом...далеко је већа него понуда.
Балкан је један од три најважнија центра биодиверзитета у Европи и уз Апенинско и Пиринејско полуострво, представља право благо флоре. У Србији постоји око 4.000 биљних врста и више од 700 лековитих биљака, уз велики потенцијал за њихово гајење, али Србија држи тек два до три одсто европског тржишта. Површине засејане овим врстама су нешто преко 2.000 хектара што је јако мали удео у укупним обрадивим површинама.

Исплати се

Зато и не чуди што је у јеку пандемије прошле године, садашњи министар за бригу о селу Милан Кркобабић позвао наше људе који су се због пандемије вратили у Србију да улажу у производњу лековитог биља која је исплатива.
Он је тада указао на то да је за гајење једногодишње биљке невен на једном хектару неопходно је улагање од око 800 евра, а да може да се остварити приход од 5.000 евра. За производњу белог слеза, улагање износи око 1.200 евра по хектару, а приход може да достигне чак 9.000 евра. Припреме за садњу и бербу за гајење седмогодишње биљке матичњака на једном хектару износе око 1.200 евра и то само у првој години, док су приходи од друге до седме године око 6.000 евра годишње, што је укупно чак 36.000 евра, израчунао је тада Кркобабић.
CC BY-SA 3.0 / Bogdan (cropped photo) / Биљка руса
Биљка руса - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Биљка руса
Балкан је један од три најважнија центра биодиверзитета у Европи и уз Апенинско и Пиринејско полуострво, представља право благо флоре.
Може ли Србија са потенцијалом који има да искористи чињеницу да се потрошња лековитог, ароматичног и зачинског биља, као и шумских плодова у свету сваке године повећава за око пет процената.

Војводина предњачи

Богуновић истиче да се, према статистичким подацима, лековито биље гаји на 2200 хектара, али да се  по слободној процени оно производи на око 5000 хектара.
Добар део тога се, како напомиње, сакупља у природи и процене су да имамо 12.000 берача који то чине. Углавно то чине породице и све је теже наћи бераче, поготово оне који то знају добро да раде.
„Што се тиче сакупљања, познати су Ртањ, Озрен, Сува планина, Сврљошке планине, Стара планина, тај југоисточни део Србије, потом  Хомоље, Голија, Копаоник, па и западна Србија односно околина Ваљева, где има доста добрих терена за сакупљање“,  додаје Богуновић.
Када је у питању оно гајено, највише се производи у Војводини, а Баваниште је место које је по томе познато. Камилица, нана, босиљак и матичњак се највише гаје на југу Баната. Истиче, такође, да је за организивану, интензивну проиозводњу могуће користити и механизацију која служи и за гајење других биљних врста.
У Србији постојки око 40 фирми које се баве откупом лековитог биља од којих се праве чајеви, препарати, ароматична уља и иако се и даље највише продаје и извози као сировина, све више се ради и на производима већег степена обраде, истиче Богуновић.

Камилица и нана увек у моди

По речима Радановића, лековито биље не излази из моде, а тај тренд је корона само додатно појачала.
„Од лековитог биља се праве и сложенији производи, од капи до капсула са екстратима и сирупа. Ту се осетило повећање тражње, али се оно осећало све време, у последњих 10-15 година. Било је периода криза, али ми то нисмо осећали.Та жеља да се користе природни суплементи и замена за синтетске лекове развија се са свешћу и новим сазнањима“, истиче он за Спутњик.
Напомиње, додуше,  да је карактеристика тог сектора да има осцилација, јер се дешава да нешто брзо уђе у моду и исто тако брзо нестане, попут етарског уља смиља које је две године било веома тражено и на њему се остваривала велика зарада, па је то стало. Оно што, међутим, никада не излази из моде су нана и камилица.

Шта утиче на зараду

Што су пшеница и кукуруз у ратарству, камилица и нана су у лековитом биљу, сликовит је наш саговорник који је 10 година био директор Института „Јосиф Панчић“, јединог таквог у југоисточној Европи који је у исто време научна установа и производна фирма која знање претвара у новац који користе и за плате запослених, али и за финансирање истраживања.
© Фото : Спутњику уступио Бранко Швоња Берба се врши помоћу моторних и акумулаторских маказа за живу ограду и креће од половине јула
 Берба се врши помоћу моторних и акумулаторских маказа за живу ограду и креће од половине јула - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Берба се врши помоћу моторних и акумулаторских маказа за живу ограду и креће од половине јула
Берба лаванде креће половином јула.
На питање о исплативости производње лековитог и ароматичног биља, он каже да то зависи од неколико ствари.
„Када се гледа нето улагање, година за годину, репроматеријал – сетва, енергија, рад ... онда је то добра зарада и нема дилеме да је то по јединици површине исплативије од гајења класичних култура. Није као некада када је то било пута 10, али је пута два, или три. Ту је битна ствар што то може онај ко има опремљено газдинство за производњу биља. Не можете ви да кажете ја више нећу да сејем пшеницу и кукуруз, него ћу нану и камилицу“, објашњава наш саговорник.
Ако немате сушару, немате одговарајуће манипулативне простотије, немате мехнаизацију за убирање, али ни механизацију за обраду у њиви, јер против корова се не смеју користити пестициди и ако у све то мора да се инвестира, онда је, наравно, рачуница другачија. Уз то, неопходно је и знање за гајење ове врсте биља.
Зато ко у то креће то мора да ради полако, постепено, па можда и са неким ко у томе није почетник, или уз помоћ саветодавних служби, а савете могу да добију и у „Јосифу Панчићу“ , установи са традицијом дугом 73 године и са полувековним стажом у производњи и продаји лековитог биља.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала