Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Да ли је модерни човек спреман за нови изазов: Блиски сусрет са ванземаљцима

© AFP 2021 / ALAIN JULIENВанземаљци
Ванземаљци - Sputnik Србија, 1920, 18.07.2021
Пратите нас
Радио-драма „Рат светова“, коју је 30. октобра 1938. на „Ноћ вештица“ емитовао Орсон Велс, могла би се узети као пример, својеврстан експеримент, какав би изазов за људско поимање света и живота било откриће живота изван земље. А ова могућност је, барем према ономе што долази из САД, сада отворена и о њој се расправља на највишем нивоу.
Све је почело када је Пентагон објавио видео-снимке сусрета америчких авиона са непознатим летећим објектима (НЛО) — једног из 2004. и два из 2015 — наставило се са озбиљним политичким изјавама, као што је изјава сенатора Марка Рубија о НЛО као потенцијалној претњи по америчку безбедност и захтевом Конгреса да обавештајни и безбедносни званичници поднесу извештај о НЛО највишем америчком законодавном телу.

Све се више разматрају сусрети са НЛО

Извештај, иако дуго очекиван, није много открио — од 144 сусрета америчких пилота са НЛО, објаснио је само један.
НЛО, ванземаљци - Sputnik Србија, 1920, 26.06.2021
Америка објавила извештај о НЛО: „Немамо објашњење за 143 случаја“ /видео/
Оно што је извештај урадио, јесте да је питање НЛО са поља научне фантастике и теорија завера изместио у свет озбиљне политике. Чорбу је највише зачинила изјава шефа ЦИА из времена Барака Обаме — Џона Бренана, да би појава НЛО могла да има везе са „другачијом формом живота“. Готово у исто време када је Бренан ово изјавио, у децембру 2020, у Пентагону је формирана оперативна група са задатком да „побољша разумевање и стекне увид у природу и порекло НЛО“.

Живот ван Земље — плод маште НАСЕ и политичара

„НЛОманија“ у америчким мејнстрим медијима претворила се у озбиљне расправе шта би откриће интелигентног живота изван Земље значило за човеково поимање света и космоса и какве би реперкусије имало за науку, религију технологију… Бренан није остао усамљен у изјавама.
Политизацију теорија о ванземаљском животу, као и бујање теорија о ванземаљским цивилизацијама у XIX и XX веку теоретичари културе објаснили су теоријом компензације, где је, уместо традиционалне слике Бога, човек који је престао да верује, почео да тражи живот изнад њега самога, каже професор Богословског факултета у Фочи, протопрезвитер-ставрофор др Дарко Ђого.
Он наводи пример израелског историчара и филозофа Јувала Ное Харарија, који се у својим књигама, како каже, помно бави редефинисањем појма човековог живота — то га нагони на помисао да је у светској историји дошао моменат када глобална политичка елита покушава да редефинише човеково поимање живота како би могла да манипулише његовим достојанством.
Амерички авион Ф-15 страјк игл у Турској бази Инџирлик - Sputnik Србија, 1920, 09.08.2020
Амерички пилоти кренули су у агресију на Србију и изнад Јадрана срели чудне светлеће кугле /видео/
Скок у човековом поимању живота, какав би био откриће живота ван Земље, догодио се већ у XVII веку — француски филозоф Блез Паскал писао је тада о страху европског човека када су му објаснили да није господар смисленог и великог света, него је „једно зрно прашине на другом зрну прашине у бескрајном космосу“.

„Не верујем да било шта што може да нам саопшти било ко од експонената америчке политичке моћи може да утиче на мој осећај света. Већ смо видели да је редефинисање човековог положаја у космосу на хришћанску теологију утицало тако што је она, након првог шока, схватила да је величанственост човека још већа ако је човек у исто време боголико биће које је створио Бог, а налази се на једној тако крхкој планети у огромном космосу“, каже Ђого.

Он подсећа на речи Јустина Поповића из књиге „Светосавље и философија живота“, где један од најзначајнијих и најутицајнијих српских теолога своје дело почиње, како наш саговорник каже, космичком фасцинацијом како је дивно бити човек међу милијардама и милијардама звезда.

„Тако да не мислим да ту може да дође до неког потреса који већ нисмо видели, а и не верујем НАСИ или било ком другом спекуланту који ће проналазити ванземаљце да би оправдао милијарде које су уложене у њу или да би оправдао неки глобалистички пројекат“, наглашава Ђого.

Изазов за све људске концепте — теолошке, филозофске, економске…

Суочавање са ванземаљском интелигенцијом за професора лондонске Филмске академије Властимира Судара био би, како каже, интересантан јер би се радило о интелигенцији која се вероватно не би понашала по параметрима на које је људски род навикао и која би изазвала све концепте — теолошке, филозофске, економске… које људски род има.

„Ако би требало да дам неки баналан пример, ево: када хода Дорћолом, човек најчешће види графите где је неко написао ’Звезда‘, па је то прецртано и написано је ’Партизан‘. То је оквир размишљања који нешто значи младим људима на Дорћолу. Међутим, интелигенција која би дошла потпуно ван нашег простора, њима та дихотомија, та основа бивствовања везано за Звезду и Партизан, не би значила апсолутно ништа и у том смислу, та интелигенција би проширила све оно што мислимо да знамо“, сматра Судар.

Као историчар филма Судар подсећа да је управо филм био тај који је као модернистички пројекат у уметничком и технолошком смислу, развијајући се упоредо са развојем истраживања свемира, те није ни чудо што је највише утицао на популаризацију идеје о могућности постојања ванземаљског живота.
Он подсећа како је радио-драма „Рат светова“ Орсона Велса по роману Херберта Џорџа Велса изазвала страх и панику и показала једну од могућих реакција на појаву другости — страх. Али страх, према речима нашег саговорника, не мора да буде једина емоција у суочавању са „другим“ и то „друго“ не мора под обавезно да нам буде непријатељ.

„У том контексту, највише волим да подсетим на чувени роман Станислава Лема ’Соларис‘, који је популаризовао истоимени филм Андреја Тарковског. Соларис је та планета, та друга интелигенција која, међутим, не ради ништа друго него само рефлектује, огледа оно о чему ми сами размишљамо и у зависности од нас самих појачава и наше страхове, али и наше жеље и све наше друге идеје. Тако да ће нас то нешто ’друго‘ у сваком случају извести из уских оквира размишљања и знања за која понекад често мислимо и да су коначна“, закључује Судар.

Живот у више честица свемира

У односу човека према свету постоји динамика — свет није датост, што показују и велика географска открића почев од краја XV века — он није физичко поље, већ је пре свега духовни хоризонт, истиче филозоф и професор београдског ФПН Часлав Копривица. Дуго времена границе нашег света биле су везане за планету на којој живимо, али онога тренутка када је човек отишао у космос и изашао из граница своје планете, његов хоризонт је проширен ван њених граница.
То иступање ван граница света оставља, према речима Копривице, могућност размишљања о ономе чиме су се филозофи и бавили у прошлости — размишљању о могућим световима.
„Сам појам могућих светова указује на то да, макар на начелном нивоу, не смемо да будемо толико егоцентрични као људска раса и да претпоставимо и искључимо могућност, зато што ми постојимо као интелигентна врста, постојања нечег аналогног било где у безграничном свемиру“, сматра Копривица.
Постоји ли живот ван Земље или не за нашег саговорника је фактичко питање о коме се већ дуго спекулише, али у принципу, ако су на једној честици бесконачног свемира као што је Земља створени физички и духовни услови за појаву интелигентних бића, не може се искључити могућност такве космичке случајности и било где другде, додаје он.
Евентуални сусрет наше са неком другом интелигибилном врстом из свемира, према речима нашег саговорника, најбоље се може видети према сусретима различитих култура — Грци су реч „варварин“ користили као синоним за непријатеља — непознатог је најсигурније ставити у хоризонт непријатеља и тако га третирати док се евентуално не покаже да ствари стоје другачије.
„Непознавање је нешто што отвара простор за неповерење, за подозрење, а одатле па до отвореног непријатељства није потребно направити велики корак. Ако претпоставимо да заиста у свемиру постоје некаква разумна створења, вероватно би разлика, и физичка, и по начину осећајности и духовности између нас и њих била неупоредиво већа него између припадника било које људске културе када су се оне међусобно сусретале. Тако да можемо да претпоставимо да би то била мешавина ужаса и невероватне заинтригираности“, објашњава Копривица.
Амерички пилоти нису се, верујемо, први пут суочили са нечим што би се могло назвати НЛО 2004, као што нису први који су се са таквим феноменом уопште суочили. И пилоти ЈНА били су изложени том феномену још 1975, о чему је у једној од Спутњикових емисија сведочио бивши командант РВ и ПВО ЈНА, генерал Звонимир Јурјевић.
Ни тадашња ЈНА пре скоро пола века није могла да одговори на питање о чему се ради, као што сада то није успело ни Пентагону. Једино што је сигурно је да се објекти непознатог порекла појављују.
Остало је на нама, нашој машти и спознајним могућностима.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала