Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Хоће ли нови извештај о Сребреници уздрмати „хашку правду“

© AP Photo / Peter DejongРатко Младић пред изрицање пресуде у Хагу
Ратко Младић пред изрицање пресуде у Хагу - Sputnik Србија, 1920, 23.07.2021
Пратите нас
Материјал који је прикупила Независна међународна комисија о свим страдањима у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године биће полазиште за понављање поступка против генерала Ратка Младића, каже за Спутњик Бранко Лукић, Младићев адвокат.
Лукић објашњава да сам став Комисије не може као такав бити уврштен као доказ, али напомиње да материјали презентовани у извештају Комисије јесу ствар која ће одбрани Генерала Младића помоћи да лакше формира захтев за поновљено суђење.
„Још нисмо успели да прочитамо цео извештај Комисије али највероватније да ћемо наћи доста корисних ствари,“ уверен је Лукић.

Важни докази из извештаја Комисије о Сребреници

Како истиче, иако је Комисија направила научни рад, он сам по себи не може бити доказ на суду јер у себи садржи и правна мишљења.
„Међутим, оно што су користили да би тај рад написали, што су ставили у фус ноте и на шта су наслонили кад су рекли да су закључили или пронашли одређени доказ, то може нама да користи,“ објашњава Лукић.
Саговорник Спутњика објашњава да је одбрани потребно најмање годину дана да изанализира све што се налази у извештају Комисије, ставку по ставку што је, како напомиње, мукотрпан у дуг процес.
„Ми не треба само да прегледамо свих 1.036 страница извештаја Комисије већ морамо да прегледамо све оне доказе који су увршћени у израду тог документа као базу,“ напомиње Лукић.
Младићев адвокат објашњава да се морају прегледати и потенцијално нова сведочења, али и добити могуће нове доказе које Комисија није узела у обзир. Другим речима, према речима Лукића, Комисија је доста олакшала посао тима одбране Ратка Младића али сам тим мора да тај процес темељно утврди како би успели да се изборе за ново суђење.
Подсећања ради, Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу у јуну ове године потврдило је на другом степену првостепену пресуду на доживотну робију против бившег команданта Војске Републике Српске.

Младићева пресуда

Та пресуда донета је 2017. године у Хашком трибуналу, чији је наследник Механизам, а на њу су се жалили и тужилаштво, и одбрана. Жалбено веће одбило је све жалбе одбране Ратка Младића, уз супротно мишљење председавајућег већа, судије Приске Матимбе Нијамбе.
Међу одбијеним су и жалбе на делове пресуде који говоре о геноциду у Сребреници, удруженом злочиначком подухвату, жалбе у вези са другим делима у Сребреници, „терорисањем“ Сарајева и узимањем припадника УН за таоце. Младић је осуђен са образложењем да је „значајно допринео извршењу геноцида у Сребреници и других ратних злочина почињених на територији Босне и Херцеговине“.
Осуђен је по 10 од 11 тачака оптужнице, а Жалбено веће одбило је жалбу Тужилаштва на ослобађање Младића од кривице по тачки један оптужнице, која га је теретила за геноцид у шест општина БиХ: Фочи, Кључу, Котор-Вароши, Приједору, Санском Мосту и Власеници.
Одмах после пресуде Ратку Младићу, почела је са радом Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године, коју је формирала Влада Републике Српске, која је закључила да се у Сребреници није догодио ни појединачни злочин геноцида, нити геноцид уопште. Комисија је, међутим, констатовала да су хиљаде људи у Сребреници убијени на најстрашнији начин и да одговорне за те злочине треба казнити.

Извештај Комисије

То је наведено у генералним закључцима Извештаја ове Комисије, којом председава Израелац Гидеон Грајф, која је формирана с циљем да се целовито сагледају догађаји у Сребреници и око ње. Комисија је закључила да „налази Трибунала у Хагу о геноциду неће издржати тест времена, јер се злочини у Сребреници не могу сматрати геноцидом.
„У ширем смислу, од пресудног значаја за превенцију будућих геноцида је да се појам геноцида као злочина над злочинима не сме разводнити. Ако би се тај термин тако олако користио, као у случају догађаја у Сребреници током јула 1995. године, на крају би постао бесмислен“, наведено је у извештају.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала