Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Јадранско море никад сланије

CC0 / Unsplash/Ben Selway / Морски таласи, цунами
Морски таласи, цунами - Sputnik Србија, 1920, 24.07.2021
Пратите нас
Хрватски тим научника је у сарадњи с италијанским колегама објавио најновије резултате истраживања који указују на досад незабележене вредности салинитета Јадрана, објавио је Институт Руђер Бошковић.
Ови резултати објављени су у угледном часопису „Frontiers in Marine Science“, који је рангиран у првих десет одсто часописа у подручју биологије мора и вода.
У истраживању, како преноси Н1, се наводи да су током лета и јесени 2017. године у јужном Јадрану и на Палагрушком прагу забележене појаве изузетно високих вредности површинског салинитета (вредности салинитета преко 39 промила).
То је први пут да су тако високе вредности забележене у Јадрану, а захватале површину мора до дубине од тридесетак метара. Иначе, та појава је уобичајена у многоструко сланијем и топлијем Леванту, где се и ствара најсланија вода у Средоземљу, тзв. Левантинска интермедијарна вода.
Наведено сазнање је подстакло хрватске и италијанске истраживаче да се детаљније забаве просторном и временском екстензијом ове појаве.
Током истраживања научници су анализирали бројне доступне податке. У анализи су обухваћени подаци мерења бродским мултипараметарским сондама, аутономним вертикално-узоркојућим пловцима (тзв. АРГО пловци), даљински управљаним океанографским подморницама (тзв. глајдери), сателитима који мере површину нивоа мора, као и подаци добијени океанографским моделом Средоземља који асимилира сателитска и друга мерења и даје најквалитетнији приказ тродимензионалних океанографских поља.
Анализе које је спровео овај тим научника објасниле су разлоге појаве вода овако високог салинитета. Појава је делом проузрокована појачаним дотоком вода високог салинитета из Леванта и Јонског мора, а делом због процеса у самом Јадрану, преноси Н1.
Сами процеси се одвијају на временским скалама од неколико дана па до десетак година, а обухватају четири кључна феномена. Први се односи на тзв. Јадранско-јонску бимодалну осцилацију, која иначе узрокује снажне осцилације физичких и биогеокемијских варијабла у Јадрану с периодом од пет до десет година, а у последњих десетак година узрокује изражен донос сланих и ултраолиготрофних вода у Јадран. Други процес је везан уз врло ниске протоке река до годину дана пре појаве високих површинских салинитета, узроковане мањком падавина у ширем подручју Јадрана.
Трећи процес се односи на изражен доток сунчеве енергије на површину мора током лета и ране јесени, када је време топлије од просека и с мало ветра, односно са слабо израженим вертикалним мешањем у степену мора и раслојавањем воде на изразито топлији површински слој и хладнији средишњи и слој на дну. Последично, четврти процес укључује изражено испаравање и губитак воде с површине мора.
Три од четири горе наведена процеса су већ документована у Средоземљу као последица климатских промена, које ће у будућности донети још топлија и сушнија лета, мање протоке река и последично јаче загравање и заслањивање површинског слоја мора.
Како је живот у мору, од планктона преко риба до бактерија, зависан од температуре, салинитету и доступним храњивим солима, опажене промене ће сигурно имати значајан утицај на живот у Јадрану. Такви учинци су већ заблежени и документовани у неколико последњих деценија, на пример, улаз нових рибљих врста, промене у односима и обиљу бактеријских заједница, нестанак врста хладнијих мора.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала