Додикова петиција: Да цео свет чује и глас Срба на оптужбе за геноцид

Поента петиције коју је покренуо и први потписао српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, којом се изражава став о неприхватању закона наметнутог од високог представника, али и став да се у Сребреници није десио геноцид, уз уважавање свих жртава, јесте да се свету репрезентује и мишљење Срба који живе у БиХ.

Сама петиција, како објашњава за Спутњик професор међународног права Милош Шолаја, нема правно дејство, али зато има јако политичко дејство.

Глас Срба биће послат на све адресе

„Овај потез има за циљ да се јавном мњењу, дакле народу у Републици Српској, дâ могућност да се изјасни о оваквој одлуци Валентина Инцка и имаће политички одјек на међународној сцени, а не само на БиХ“, каже Шолаја.

Према његовим речима, петиција нема ограничење што се тиче броја потписа, а када се буде сматрало за потребно, она може бити послата на све релевантне адресе у свету.

„Нема ту једне адресе: Савету Безбедности УН, Савету за имплементацију мира, Европској унији, дакле сваком ко је актер дешавања у БиХ“, објашњава професор Шолаја.

У правном смислу, додаје он, ова петиција као и свака друга нема никаква одраз, али је много битније да се њом покаже да у РС, односно у БиХ, постоји другачије мишљење од оног у Сарајеву.

„Петиција ће показати колико су људи у Републици Српској против наметања става високог представника и његових законских решења и то је добро, јер свет треба да зна да у БиХ живи народ коме се намеће шта сме, а шта не сме да мисли о одређеним дешавањима“, објашњава Шолаја.

Грађански протест због кажњавања слободе мишљења

Петиција у свету је, подсећа Шолаја, једна врста грађанског протеста која се у демократији и у свим уређеним системима и те како поштује.

„Додик је иначе позвао све грађане РС који то желе да својим потписом на петицију „одбију да се српском народу и свим грађанима Српске забрањује право на слободу мишљења, као и да се петицијом одбије политичка манипулације једног дела Запада који жели да једино српски народ у Европи буде окарактерисан као геноцидан.“

Подсећања ради, одлазећи високи представник у БиХ Валентин Инцко, као своју задњу одлуку наметнуо је допуне Кривичном закону БиХ, којима се забрањује и кажњава „негирање геноцида и величање ратних злочинаца“.

Казном затвора од шест месеци до пет година биће кажњен свако ко јавно одобри, порекне, грубо умањи или покуша оправдати злочин геноцида, злочин против човечности или ратни злочин утврђен правосудном пресудом, наводи се у одлуци Валентина Инцка.