Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Рађа ли се нови Балкан — који неће бити талац ЕУ

© SputnikБалкан илустрација
Балкан илустрација - Sputnik Србија, 1920, 27.07.2021
Пратите нас
Регионални састанак лидера Србије, Северне Македоније и Албаније који се одржава у Скопљу, показује да се државе из овог региона опредељују за сарадњу и тражење механизама да напредују да не би остали таоци политике проширења ЕУ, градећи међусобну сарадњу визијом новог Балкана, мишљење је Зорана Миливојевића, дипломате у пензији.
Председник Србије Александар Вучић, премијери Северне Македоније Зоран Заев и Албаније Еди Рама организују 29. јула у Скопљу регионални економски форум, што, према речима српског председника, представља регионалну иницијативу која ће нас повезати и побољшати живот свих наших грађана и учинити да изградимо заједно нови Балкан — европски.

„Мини Шенген“ пут ка новом Балкану

Миливојевић за Спутњик објашњава да је ово не само важан економски скуп, већ и политички битна иницијатива држава региона.

„Састанак у Скопљу три балканска лидера показује да се иницијатива ’мини Шенгена‘ позитивно развија и да ће споразуми који ће бити потписани на овом скупу додатно допринети сарадњи, пре свега, на економском плану — од слободног кретања људи, роба, услуга и капитала, што је уосталом и филозофија слободног и отвореног тржишта. Ништа мање битан је споразум који ће се потписати о сарадњи када су природне катастрофе у питању, што све заједно показује висок ниво постигнутих политичких односа, каже Миливојевић.

Економска сарадња уосталом, додаје Миливојевић, претпоставка је за добре политичке односе и у сваком случају је допринос сарадњи у региону. А да ли ће се овоме прикључити Косово, БиХ и Црна Гора, остаје да се види, с обзиром на политичке тензије које постоје унутар ових територија и држава.
„Генерално, ’мини Шенген‘ је механизам који ствара позитиван амбијент у региону, пре свега због тога што је јасно да је политика проширења Европске није заживела и да питање уласка овог региона у Унију остаје и даље отворено. Дакле, без помака. Према томе, на овај начин, попут овог скупа у Скопљу, државе се опредељују за сопствену сарадњу и тражење механизама да напредују, да не би остали таоци политике проширења ЕУ“, напомиње Миливојевић.

Одговор три државе региона

Како каже, иницијатива ове три државе је нека врста одговора земаља из овог региона ЕУ да покажу да међусобно сарађују у тренутку када су економска питања од прворазредног државног и националног значаја.

„Дакле, сâм састанак и потписивање поменутих споразума показује и да постоји висок ниво политичке воље код ових земаља. Албанија и Северна Македонија су посебно заинтересоване за овај вид сарадње, јер очекују да ЕУ са њима отвори преговоре о приступању ЕУ на јесен и на овај начин они јачају своју позицију у том правцу, зато што се ’мини Шенген‘ уклапа у оно што је стратегија ЕУ везано за овај регион. Друго, за њих је ово и најбоља припрема за приступне преговоре и стварање услова да активно и квалитетно партиципирају у евроинтегративном процесу“, објашњава наш саговорник.

Оваква врста сарадње додатно ће релаксирати политички амбијент, уверен је Миливојевић, бар кад је реч о ове три земље у региону.
„Што се тиче Србије, она и на овај начин остварује своје стратешке циљеве и то у два правца. Први се односи на сарадњу у региону што показује конструктивну политику Србије у односу на суседне државе, где прикупља поене у политичкој арени“, каже Миливојевић.

Економски ветар у леђа

Други, ништа мање битан циљ је економски напредак и јачање Србије и њене позиције, напомиње саговорник Спутњика, с обзиром да је Србији економија једна од кључних развојних линија у будућности.
„Овај састанак зато за нас има двострани карактер, јер се кроз ову иницијативу јача сопствена економија, а други је јер се сарадњом са регионом Србија додатно квалификује за пут ка евроинтеграцијама. Свако јачање економије Србији даје ветра у леђа на том путу“, додаје Миливојевић.

Србија се и на овај начин потврђује као конструктивни чинилац у региону, имајући у види притиске којима је изложена због преговора са Приштином и тензијама које постоје у Црној Гори, Хрватској, а сада и у БиХ. Дакле, закључује Миливојевић, ова сарадња Србији помаже да амортизује политичке притиске, али и да њени аргументи, посебно када је реч о Косову и Метохији, добију још више на тежини.

Споразуми које ће три државе потписати за њихове грађане ће, између осталог, значити смањење трошкова и времена преласка границе, као и изједначавање процедура боравка и радних дозвола.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала