Археолози тргају за моштима свеца на југу Србије

© Tanjug / PREDRAG VUCKOVICЦаричин град
Царичин град - Sputnik Србија, 1920, 08.08.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Царичин град који је у шестом веку подигао византијски цар Јустинијан Први истражује се више од једног века. Јединственим га чине архитектура, инфраструктура, мозаици, број цркава. До сада их је откривено 17. Ових дана српски и француски археолози почели су ископавање велике цркве у којој се, претпостављају, налазе и мошти једног од светаца.
У доњем граду Јустинијане Приме полако израња четворолисна, централна црква од пет колико их је у низу, откривених уз помоћ георадара. То је, каже професор др Вујадин Иванишевић, јединствен пример у рановизантијском свету.
„Налаз таквог објекта указује да је у питању највероватније мартиријум односно да су ту сахрањене мошти неког од мартира античког света. Познато је да је цар Јустинијан преносио мошти у саму престоницу Константинопољ, где је градио бројне цркве, али изгледа да је то учинио и у граду који је подигао у близини места свог рођења што даје потпуно нову димензију истраживањима на Царичином граду“, истакао је др Иванишевић.
Са великим задовољством и очекивањима на посао који ће трајати три године прионули су и француски археолози. Готово пола века откривају тајне града цара Јустинијана.
Царичин град - Sputnik Србија, 1920, 07.10.2018
На југу Србије у шестом веку постојао град са водоводом, канализацијом и подним грејањем
„Овај локалитет је невероватан, веома значајан, очуван. Циљ нам је да повежемо архиепископска седишта у Византијском царству“, каже проф. др Катрин Вандерхејден, шефица француског тима археолога.
Град који је живео само 80 година задивљује и стручњаке и посетиоце, којих је све више.
„Неки број који се ми надамо да ће у наредним годинама бити на месечном нивоу да кажем 5.000 до 6.000 посетилаца. Ово је јединствен локалитет у Србији где ви можете да ходате улицама једног античког града, где ви можете да ископате читав антички град, да га вратите у живот, да га извучете на површину земље“, објашњава Небојша Димитријевић, археолог Народног музеја у Лесковцу.
Нова сазнања као и пројекти заштите, инфраструктурног уређења и презентације Царичиног града важни су кораци ка циљу да се ово благо нађе на Унесковој листи светске културне баштине, преноси РТС.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала