Руска војска вежба са Кином и Индијом — нема игре са три нуклеарне силе

Истовремене војне вежбе Руске Федерације са Индијом и са Народном Републиком Кином упозорење су Западу, посебно САД, да нема игре са три нуклеарне силе, посебно у време нестабилности која Азији прети из Авганистана. Истовремено, Русија игра изузетну улогу у настојању да поправи односе Кине и Индије нарушене од хималајског сукоба у мају 2020.

Овако саговорници Спутњика из Београда и Москве коментаришу војне маневре које Русија ових дана истовремено одржава са Индијом и Кином.

По први пут се једна велика кинеска војна база отворила за руске трупе, што је знак значајног јачања поверења између двеју армија. У вежбама учествује чак 10.000 војника, копнене и ваздухопловне снаге, појављују се нека од најсавременијих оружја.

Вежбе у Русији са војском Индије по обиму су знатно мање, учествује по 250 војника са обе стране, али су већ традиционалне, а овај пут, не случајно, усмерене пре свега против тероризма.

Русија и Кина — сарадња за ново доба

Спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић каже да се вежба на територији Кине савршено уклапа у тренд даљег унапређивања укупних билатералних односа између Народне Републике Кине и Руске Федерације.

Војне вежбе руске и кинеске војске

© Министерство обороны РФ

/

Уђи у фото-галерију

Он подсећа да је прошлог месеца кинески министар спољних послова Ван Ји обележавајући 20 година од потписивања Уговора о узајамној сарадњи рекао да су односи двеју нуклеарних сила бољи него што их имају земље које су у савезима, да је реч о свеобухватном стратешком партнерству за „сарадњу у новом добу“.

„То је највиши степен сарадње који кинеска дипломатија има у односима са другим земљама. Све ово говори о јачини односа два велика суседа и то у време када се односи обеју држава са САД значајно погоршавају, поготово односи између Кине и САД, које све више доживљавају Кину, не само политичари и генерали, већ увелико и становништво, под утицајем медија, као главног и претећег ривала који ради на томе да претекне САД у економском, дипломатском и војном погледу“, каже Коркоделовић.

Спона између Индије и Кине

Упитан да ли је Русија својом дипломатијом дошла до тога да је у стању да на неки начин буде спона између Индије и Кине, он каже да је позиција Индије доста компликована због унутрашњих политичких прилика, пандемије, али и спољне политике коју води администрација Нарендре Модија, али да је Русија у доброј позицији. Он је и даље главни снабдевач те земље оружјем, а Индија размишља и о енергетским могућностима које пружа Русија.

Ипак, Русија није одушевљена тиме што је Индија од марта била прилично активна у „Квадри“ коју, уз Индију, чине Јапан, Аустралија и Сједињене Државе.

„САД настоје и под Трампом и под Бајденом да Индију што више привуку на своју страну у новом својеврсном хладном рату који Вашингтон води против Пекинга. Русија не гледа са наклоношћу на активности Индије у том савезу, али настоји да што је могуће више Индију веже за себе, али и у оквиру Шангајске организације за безбедност која постаје све значајнија, посебно сада у време кризе у Авганистану која се све више продубљује, која веома прети не само централној Азији, већ и Индији када се ради о тероризму“, објашњава Коркоделовић.

Индијски војници на прелазу Бумла, на граници између Индије и Кине

© AFP 2022 / BIJU BORO

Јединствена одбрана три нуклеарне силе

С овом тезом слаже се војни аналитичар Александар Жилин, јер, како каже, у условима сталне претње са Запада, а пре свега на претњу САД које су се окомиле на Кину, руководиоци три земље морају да усагласе војну политику, како не би дозволили да се у региону деси нешто што се не може поправити.

„Зато је задатак ових маневара, који се одвијају у исто време, да покажу једно, да је регион поуздано заштићен и да ће у случају потребе сви напори бити усаглашени и синхронизовани. Они који планирају евентуално неке провокације или војна дејства против тог региона напросто су осуђени на пропаст, пошто све три земље имају нуклеарно оружје“, истиче Жилин.

И заменик председника за одбрану Државне думе Јуриј Швиткин у разговору за Спутњик каже да синхронизоване вежбе три највеће силе Азије нису пука парада. Он додаје да треба отворено рећи да су маневри усмерени на јачање одбрамбене способности три земље — Русије, Кине и Индије, у осетљивом тренутку.

„Јасно је да је Средња Азија правац који је данас актуелан. Могући су насртаји талибана у Авганистану и насртаји са стране, па су и напори НАТО-а у том правцу појачани. Све ово указује на потребу за још већим учвршћивањем војно-техничке сарадње, одбрамбене компоненте, али и на потребу успостављања неопходног садејства Оружаних снага Русије, Кине и Индије“, истиче Швиткин.

Индија гледа према Москви

Коркоделовић подсећа да се у време када се одржавају ова два маневра, одвијају и велике америчке вежбе њихових укупних поморских снага. Маневри обухватају 17 временских зона, а у њиховом наставку биће вежбе које организује Индија са Аустралијом и Јапаном, као чланица савеза које чине ове четири земље.

Војне вежбе Русије и Индије Индра-2014

© Sputnik

/

Уђи у фото-галерију

Он додаје да је утисак да је Индија последњих недеља ипак постала свесна све веће опасности и стварне реалности међународних односа. Из уљуљкивања да савез под именом „Квадра“ може да јој пружи већу тежину у преговорима са Пекингом, продрмало ју је када су јој Американци успорили доставу медицинске опреме у највећем јеку другог таласа пандемије.

„Уосталом, све неповољнија ситуација у Авганистану једноставно тера Индију да сарађује што је могуће више са земљама које ће бити главни актери у будућим настојањима да се ситуација у тој земљи што више смири, а то су Русија, Кина и Шангајска организација за сарадњу, којој од пре неколико година припада и Индија. Можда Индија није спалила све мостове за собом, што се тиче сарадње са Кином, а и даље гледа према Москви са изузетном вером да она може да помогне превладавању њених тешкоћа“, закључује Коркоделовић.