Тврђава сепаратизма или духовни центар Срба: Зашто је баш на Цетињу поприште историјског сукоба

© Sputnik / Небојша ПоповићСкуп „црногорских патриота“ на Цетињу, испред Цетињског манастира
Скуп „црногорских патриота“ на Цетињу, испред Цетињског манастира - Sputnik Србија, 1920, 16.08.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Да ли ће Цетиње на дан устоличења новог митрополита црногорско-приморског постати ново поприште историјског сукоба две Црне Горе — оне духовне која баштини традицију и тековине Немањића и оне друге, комитске, која методолошко полазиште темељи на пропаганди Анте Павелића.
Ауторски текст Веселина Вељовића, саветника председника Црне Горе и бившег директора Управе полициjе, у којем позива грађане да пруже отпор „хегемонистичким амбицијама СПЦ“ и то током устоличења митрополита Jоаникиjа 4. септембра, као и све учесталији испади такозваних комита, само су долили уље на ватру идентитетског спора који оптерећује Црну Гору. Како се десило да се битка два идентитета, две Црне Горе, води баш на Цетињу, у седишту Митрополије, месту које слови за најјачи стожер духовног живота Срба у Црној Гори?

Божићна побуна на Цетињу

Идеја да Цетиње постане центар црногорског сепаратизма и место одакле ће се емитовати антисрпска идеологија није новијег датума, већ датира још почетком 20. века, сматра Будимир Алексић, професор Цетињске богословије.

„Не заборавимо да се 1919. године Божићна побуна црногорских сепаратиста одигравала на Цетињу. И тада су страни ментори и спонзори антисрпске, антидржавне, антинационалне политике одабрали Цетиње за средиште побуњеника. Та побуна је пропала, као што ће и ова данас, јер нема подршку народа. Дакле, ово су последњи трзаји Вељовића и Мила Ђукановића да наводно бранећи Цетиње одбране своју власт и како је то Славко Перовић говорио некад, ’своје крваве паре‘.“

Долазак патријарха Порфирија на Цетиње 4. септембра Вељовић је, подсетимо, назвао срамним покушајем понижења трона Светог Петра Цетињског и црногорских владика, који су као „владари и владике Црногорске православне аутокефалне цркве и ватром и мачем кроз вјекове бранили славу и понос црногорског народа.
Не без разлога, Вељовић прећуткује чињеницу да Црногорска митрополија, коју они лажно називају Црногорска аутокефална црква, није настала ни из чега, већ из Зетске митрополије коју је на Превлаци основао Свети Сава. На овим антиисторијским, идеолошким конструкцијама стваран је сепаратистички покрет.

Идеологија чије је родно место Беч

Алексић објашњава да идеологија црногорског сепаратизма није аутентично црногорска већ концепт унијата, формиран најпре у бечким државним канцеларијама Аустроугарске монархије, да би њено седиште потом било премештено у Загреб.
„Ове идеје су у време Другог светског рата у Црној Гори преузели Саво Штедимлија и Секула Дрљевић, који су по исказима данашњих црногорских усташоидних историчара први људи у чијим главама се родила идеја да Црна Гора треба да буде независна држава и да су Црногорци посебна нација. Они су одлучили још 1919. године да на Цетињу треба да буде покрет отпора великосрпској хегемонији, што је пропало, јер је сама цетињска омладина бранила Цетиње од плаћеника и побуњеника финансираних од Италије. То је историја Цетиња коју сепаратисти читав век покушавају да претворе у центар покрета отпора великосрпској хегемонији.“

Симболички и духовни значај Цетиња

Разлоге зашто је Цетиње одабрано да постане тврђава сепаратиста, протојереј Јован Пламенац објашњава духовном димензијом и дубоким симболичким значајем које оно има.

„На Цетињу се налазе велике светиње, пре свих мошти Светог Петра Цетињског, који као највећи Црногорац никада није негирао своје српство. Цетиње је некада било престоница српства, престоница Српске Спарте и не треба да чуди што је баш оно виђено за поприште две струје, две историје и два идентитета.“

Могућност да Цетиње постане поприште физичког сукоба две струје Алексић сматра минималном.
„Да би се вратили на власт, они призивају и провоцирају сукобе, сматрајући да би у случају грађанског рата дошло до уласка страних трупа у Црну Гору и да би у том амбијенту, у тој ситуацији ДПС опет могао да се дочепа власти. Мислим да им је то погрешна процена, да они немају довољно присталица за реализацију те идеје, већ само један број криминалаца и плаћеника. Међутим, то није респектабилан број за покретање сукоба ширих размера.“

Крај је на Ловћену

Епилог борбе два идентитета по речима оца Пламенца требало би да буде надомак Цетиња.
„Урушавање и сурвавање осећаја српског у Црној Гори почело је насиљем над Ловћеном, рушењем цркве Светог Петра Цетињског, односно заветне цркве Светог Петра Другог Његоша. Крај овог спора мора бити подизање капеле на месту где је некада била“, каже Пламенац.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала